Izraelski biznismen osuđen zbog ilegalne gradnje na severu Kipra

NIKOZIJA - Sud na Kipru osudio je danas na pet godina zatvora izraelskog biznismena koji je gradio i prodavao luksuzne apartmane u severnom, turskom delu tog podeljenog ostrva, bez dozvole vlasnika zemljišta, kiparskih Grka.

Ovaj slučaj je jedan od nekoliko kojima kiparske vlasti nastoje da razbiju mrežu građevinskih preduzimača i agenata nekretninama koji pokušavaju da ilegalno zarade novac od imanja kiparskih Grka na severnom delu ostrva, koji nemaju pristup svojoj zemlji jer je locirana na delu koji kontroliše Turska, prenosi AP.

Izraelski biznismen Šimon Mistriel Ajkut (75) uhapšen je u junu 2024. kada je iz severnog dela Kipra prešao u grčki deo ostrva.

On se prošle nedelje izjasnio krivim po 40 tačaka optužnice za gradnju i prodaju apartmana na severu ostrva, a kako agencija navodi on je od 2014. do 2024. vodio grupaciju Afik koja je na severu Kipra izgradila stambene komplekse na 400.000 kvadratnih metara na zemlji u vlasništvu kiparskih Grka.

Kiparske vlasti procenjuju da kombinovana vrednost ovih projekata premašuje 38 miliona evra.

Predsednik kiparskih Grka, Nikos Hristodulides, naglasio je da priznanje krivice Ajkuta predstavlja satisfakciju za politiku njegove vlade koja nastoji da obelodani nezakonitu eksploataciju imovine na severu ostrva.

Tokom prošle godine, kiparske vlasti su krivično gonile i još jednog Izraelca, Ukrajinca, kao i nemačkog državljanina i dve mađarske državljanke zbog sličnih slučajeva.

Vlasti kiparskih Turaka reagovale su sa negodovanjem na ove slučajeve i presude.

Lider kiparskih Turaka, političar levog centra Tufan Erhurman, kazao je da pitanje imovine kiparskih Grka na severu može da bude rešeno samo kroz pregovore, podsetila je agencija.

Najnoviji slučaj takođe ističe ozbiljnost spornih prava vlasništva na Kipru, koji je podeljen 1974. godine.

Kiparska vlada na grčkom delu ostrva, koji je međunarodno priznat i deo je EU, nema kontrolu nad pitanjima na severu Kipra.

Kiparski Grci koji su napustili sever zahtevaju da se njihova prava vlasništva nad imanjima poštuju, a brojne runde pregovora oko tih pitanja u kojima posreduju Ujedinjene nacije nisu uspele da prevaziđu razmirice i jaz koji postoji, navodi AP.