Savet Evrope: U evropskim zatvorima sve više starijih i žena, najpretrpanije u Francuskoj i Turskoj

STRAZBUR - U evropskim zatvrorima sve je više starijih osoba i žena, a najveća pretrpanost je u zatvorima u Francuskoj i Turskoj, pokazao je danas objavljen izveštaj Saveta Evrope za 2025. godinu (SPACE I).

U izveštaju o kriminalističkoj statistici SE navodi se da mnoge evropske zemlje ne uspevaju da reše ozbiljan problem prenatrpanosti zatvora sa kojim se suočavaju, da su mnogi zatvori blizu svog maksimalnog kapaciteta zbog povećanja zatvorske populacije poslednjih godina, kao i da se udeo starijih osoba i žena u pritvoru povećava, što bi moglo da dovede do operativnih i političkih izazova za zatvorske sisteme u budućnosti.

U Evropi se broj pritvorenih osoba na 100 raspoloživih mesta povećao sa 94,7 na 95,2 između 31. januara 2024. i 31. januara 2025. godine, sa značajnim razlikama između zemalja.

U zemljama sa više od 500.000 stanovnika, 14 zatvorskih sistema je prijavilo da ima više pritvorenih osoba nego raspoloživih mesta, a broj zatvorskih uprava koje su prijavile ozbiljnu prenaseljenost povećao se sa šest u januaru 2024. na devet u januaru 2025. godine.

Kako se navodi najveća prenatrpanost je prijavljena u Turskoj i Francuskoj u kojima na 100 mesta dođe 131 zatvorenik.

Dalje slede Hrvatska (123), Italija (121), Malta (118), Kipar (117), Mađarska (115), Belgija (114) i Irska (112).

Pet zatvorskih uprava prijavilo je umerenu prenaseljenost - Finska (110), Grčka (108), Škotska (106), Severna Makedonija (104) i Švedska (103), dok je devet zatvorskih uprava imalo pun ili blizu pun kapacitet: Rumunija (100), Portugal (99), Azerbejdžan (98), Engleska i Vels (96), Srbija (96), Češka (95), Holandija (95), Danska (95) i Švajcarska (95).

Dodaje se da je do 31. januara 2025. godine, 1.107.921 osoba bilo u pritvoru u 51 zatvorskoj upravi zemalja članica Saveta Evrope, što predstavlja srednju stopu zatvorske populacije od 110 pritvorenika na 100.000 stanovnika širom kontinenta.

Ističe se i da je 13 zatvorskih uprava zabeležilo značajan porast stope zatvorske populacije između januara 2024. i januara 2025. godine - Turska (+29 odsto), Crna Gora (+22 odsto), Luksemburg (+20 odsto), Švedska (+15 odsto), Grčka (+14 odsto), Hrvatska (+11 odsto), Federacija Bosne i Hercegovine (+8,2), Letonija (+8), Finska (+7,2), Francuska (+6,6), Katalonija u Španiji (+6,4), Jermenija (+5,8) i Mađarska (+5,3 odsto).

Stope zatvaranja su značajno pale samo u pet zemalja: Ukrajini (-18 odsto), Slovačkoj (-16), Gruziji (-11), Estoniji (-9,8) i Poljskoj (-6).

Zemlje sa najvišim stopama zatvaranja bile su Turska (458 zatvorenih na 100.000 stanovnika), Azerbejdžan (271), Moldavija (245), Gruzija (232), Mađarska (206), Crna Gora (200), Albanija (192), Poljska (189), Letonija (189), Češka (178), Srbija (174), Litvanija (154) i Slovačka (151), dok su ostali zatvorski sistemi sa visokim stopama zatvaranja uključivali Škotsku (148), Severnu Makedoniju (146) i Englesku i Vels (141).

U izveštaju se navodi i da su strani državljani činili značajan deo zatvorske populacije u nekim zatvorskim sistemima, a veoma mali deo u drugim, iz više razloga, uključujući migracione tokove, pravne okvire i geopolitičke faktore.

Generalno, u Evropi, 17 odsto zatvorenika nisu bili državljani države u kojoj su bili zatvoreni, a najviše stranih državljana u pomenutom periodu bilo je zatvoreno u Luksemburgu (78 odsto), Švajcarskoj (73), Kipru (54), Austriji (53), Sloveniji (52), Kataloniji (52), Grčkoj (52), Malti (51), Nemačkoj (47) i Belgiji (43 odsto).

Prosečna starost ljudi pritvorenih u evropskim zatvorima bila je 39 godina, sa značajnim varijacijama između zemalja - Italija i Portugal su imale najvišu prosečnu starost (42), a zatim Crna Gora, Estonija i Srbija (41), dok je najmlađa zatvorska populacija zabeležena u Moldaviji (30), Švedskoj (34), Francuskoj, Kipru i Danskoj (35).

U izveštaju se navodi visok udeo pritvorenika starosti 65 i više godina među zatvorenicima u određenim zemljama - Hrvatska se ističe sa 10,8 odsto, zatim slede Srbija (7,2), Slovenija (5,7), Bugarska (5,2) i Italija (5,1), dok Slovačka (28), Italija (24), Severna Makedonija (22), Portugal (21) i Španija (20 odsto) imaju najveći udeo pritvorenika starosti od 50 do 64 godine.

Udeo žena u zatvorskoj populaciji povećao se sa 4,8 na 5,2 odsto između januara 2024. i januara 2025. godine, što predstavlja ukupno povećanje od 8,9 odsto u zemljama sa više od milion stanovnika, a najviše zatvorenica zabeleženo je u Mađarskoj (8,8), Češkoj (8,6), Malti (8) i Švedskoj (7,9 odsto), dok je najmanje žena u zatvorskoj populaciji u Albaniji (1,6), Jermeniji (2,6), Crnoj Gori (2,8) i Azerbejdžanu (3,1 odsto).

Prestupi vezani za drogu ostali su najčešći među onima za koje su ljudi služili zatvorske kazne (17,3), zatim krađa (12,1 odsto), a u manjem procentu su kazne za nasilne zločine, uključujući ubistva (10,9 odsto), silovanje ili druge seksualne prestupe (8,6), napad (6,3) i pljačka (6,1 odsto).

Godišnje istraživanje SPACE I sprovodi Univerzitet u Lozani na osnovu informacija koje dobijaju od zatvorskih uprava zemalja članica Saveta Evrope.