Blumberg: NATO će ojačati protivraketnu odbranu u Istočnoj Evropi zbog ruske pretnje

VAŠINGTON - NATO planira da ojača svoje sisteme protivraketne odbrane na istočnom krilu kao odgovor na rastuću pretnju iz Rusije, objavio je Blumberg, pozivajući se na neimenovane izvore.

Države članice NATO-a razmatraju kombinovanje balističkog raketnog štita alijanse sa drugim integrisanim sredstvima protivraketne odbrane, a razgovori se odvijaju iza zatvorenih vrata i uključuju osetljive diskusije, naveli su sagovornici agencije.

Moskva se dugo protivi infrastrukturi protivraketne odbrane NATO-a, posebno presretačima koje su proizvele SAD, a koji su raspoređeni u Poljskoj i Rumuniji koje se graniče sa Ukrajinom.

Alijansa je ranije saopštila da su ti sistemi namenjeni suprotstavljanju potencijalnim pretnjama dugog dometa iz Irana, a ne iz Rusije.

Takozvano "širenje NATO-a na istok" jedan je od ključnih narativa koje ruska propaganda koristi da opravda svoj rat velikih razmera protiv Ukrajine.

Predložena integracija balističke raketne odbrane sa širom mrežom protivvazdušne i raketne odbrane NATO-a bi se bavila pretnjama iz bilo kog pravca u budućnosti. Ova promena sugeriše da bi napori sve više bili usmereni na odvraćanje ruskih kapaciteta, prema izvorima Blumberga.

Najnovija integrisana politika NATO-a o protivvazdušnoj i raketnoj odbrani, koju su ministri odbrane dogovorili u februaru, takođe naziva Rusiju "najznačajnijom i najdirektnijom pretnjom bezbednosti saveznika".

Ovaj potez dolazi u trenutku kada NATO pojačava svoj odbrambeni položaj više od tri godine nakon što je Rusija pokrenula napad na Ukrajinu. Alijansa se nedavno saglasila oko najambicioznijih novih ciljeva oružja od Hladnog rata.

Razgovori o integraciji sistema mogli bi da se završe pre samita NATO-a u Hagu 24. i 25. juna, ali bi mogli da se nastave i nakon toga, rekli su izvori, napominjući da se ne zna da li će inicijativa i dalje zvanično navoditi Iran kao pretnju ili će se u potpunosti usmeriti ka obraćanju Rusiji.

Ovaj napor je deo šire strategije za jačanje istočnog krila NATO-a, ali neki zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog toga kako bi to moglo da utiče na mirovne napore u Ukrajini i da li će Sjedinjene Američke Države u potpunosti podržati integraciju, piše Blumberg.

Agencija podseća da će se Rusija sigurno usprotiviti odluci, budući da je Kremlj zahtevao da NATO povuče snage iz istočne Evrope kao deo liste maksimalističkih zahteva za okončanje rata u Ukrajini.

Prethodno je američki predsednik Donald Tramp ponovio ruske tvrdnje da je Kijev "izazvao invaziju" zbog svojih NATO ambicija.

Balistički sistemi NATO-a, koji su uglavnom američki, "očigledno moraju biti ažurirani kako bi se nosili sa najnovijim pretnjama, koje više ne dolaze iz Irana, kao što je bio slučaj kada je to implementirano“, rekla je za Blumberg Julija Joja, direktorka programa za Crno more vašingtonskog istraživačkog centra Institut za Bliski istok.

"Kontekst je izuzetno nestabilan i ovo bi trebalo da bude na listi obaveza NATO-a", rekla je ona.

Kancelarija za štampu NATO-a odbila je da komentariše, ali je ukazala na prethodne izjave generalnog sekretara Marka Rutea koji je zrazio je zabrinutost zbog rastuće vojne saradnje između Rusije, Irana i Severne Koreje, nazvavši taj razvoj događaja "zabrinjavajućim" u govoru na konferenciji o integrisanoj protivvazdušnoj i raketnoj odbrani u Rigi početkom ovog meseca.

"Videli smo sve veći broj kršenja vazdušnog prostora saveznika ruskim raketama i dronovima, posebno ovde na našem istočnom krilu. Iran i Severna Koreja nastavljaju da razvijaju, testiraju i usavršavaju svoje raketne programe. I snabdevaju Rusiju raketama", naveo je on.