Vrhovni sud Poljske potvrdio rezultate predsedničkih izbora nakon talasa protesta

VARŠAVA - Veće poljskog Vrhovnog suda za vanrednu kontrolu i javne poslove, potvrdilo je tesnu pobedu konzervativca Karola Navrockog, predstavnika opozicione stranke Pravo i pravda, na poljskim predsedničkim izborima,

Navrocki je pobedio liberalnog gradonačelnika Varšave Rafala Tšaskovskog sa samo 369.591 glasom razlike u drugom krugu izbora 1. juna.

Odluka dolazi nakon nedelja pravnih i političkih previranja obeleženih masovnim osporavanjem ishoda glasanja i tekućim sporom oko legitimiteta samog veća, prenosi TVP World.

Predsednik veća Vrhovnog suda, Kšištof Vjak, rekao je da su otkrivene nepravilnosti, ali da nijedna od njih nije uticala na ukupni ishod.

Sledeći korak je na predsedniku donjeg doma, Šimonu Holovnji, koji je potvrdio da će sazvati Narodnu skupštinu 6. avgusta radi polaganja zakletve Karola Navrockog, ukoliko ne dođe do bilo kakvih neočekivanih događaja.

Predsednička trka 2025. godine donela je najtešnje izbore u Poljskoj od pada komunizma. Navrocki, istoričar i kandidat koga podržava PiS, pobedio je gradonačelnika Varšave Tšaskovskog iz vladajuće centrističke Građanske koalicije (KO) sa 50,89 odsto prema 49,11 odsto Ova razlika je najmanja u modernoj izbornoj istoriji Poljske, navodi poljski televizijski kanal.

Prema poljskom zakonu, svaki birač, kandidat ili izborni odbor može podneti "izborni protest" Vrhovnom sudu u roku od 14 dana od zvaničnog objavljivanja rezultata, a sud mora da razmotri svaki prigovor i donese konačnu odluku u roku od 30 dana od dana glasanja, odnosno u ovom slučaju do 1. jula.

Do kraja roka za podnošenje prigovora registrovano je više od 54.000 prijava, što je skoro deset puta više nego što je podneto nakon tesne trke 2020. godine.

Javna sednica Vrhovnog suda sazvana je danas da bi se donela odluka o validnosti predsedničkih izbora nakon razmatranja svih formalnih prigovora.

Prema poljskom zakonu, potvrda Vrhovnog suda je konačna i na nju se ne može uložiti žalba.

Međutim, pravni zahtevi se i dalje mogu podneti Evropskom sudu za ljudska prava ili pokrenuti pred institucijama EU, posebno imajući u vidu sporni status veća Vrhovnog suda.

Vrhovni sud za vanrednu kontrolu i javne poslove je telo koje je 2018. godine osnovala tada vladajuća nacionalistička stranka Pravo i pravda (PiS).