Gujon u Francuskoj povodom obeležavanja stogodišnjice učenja srpskog jezika

PARIZ - Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije Arno Gujon danas je u Parizu povodom obeležavanja 100 godina proučavanja srbistike u Francuskoj poručio da je upravo učenje srpskog jezika ključ za bolje razumevanje Srbije i srpskog naroda u Francuskoj.

"Izučavanje srpskog jezika omogućilo je razumevanje našeg naroda, istorije i kulture što je značajno doprinelo zbližavanju dva tradicionalno bliska i saveznička naroda. Danas, potreba za znanjem srpskog jezika i dalje je prisutna kako bi stranci mogli da upoznaju Srbiju direktno a ne preko često iskrivljenih medijskih izveštavanja”, rekao je Gujon na okruglom stolu održanom u okviru 17. Međunarodnog kongresa slavista koji je okupio više od 1.000 stručnjaka iz 45 zemalja.

Gujon je podsetio da je srpski jezik prisutan na univerzitetima u Parizu, Strazburu, Bordou, Marseju i Grenoblu, i naglasio da zahvaljujući posvećenim profesorima i lektorima nije samo predmet, već i most ka upoznavanju srpske kulture, književnosti i tradicije.

"Do osnivanja katedre za srpski jezik na francuskom univerzitetu početkom 20 veka, sliku o Srbima i Srbiji su nametali Beč i Berlin, jer je zbog nepoznavanja jezika srpski narod bio malo poznat u Francuskoj", rekao je Gujon koji predvodi obeležavanje stogodišnjice učenja srpskog jezika u Francuskoj.

Nakon okruglog stola, Gujon je učestvovao u svečanoj dodeli srpskih knjiga Slovenskoj biblioteci na Sorboni.

Među doniranim delima je i Monografija o 100 godina srbistike u Francuskoj.

U fond biblioteke uvrštena su dela od klasika do savremenih autora, čime se studentima pruža prilika da bolje upoznaju srpsku književnost i kulturu.

"Kada sam počinjao da učim srpski jezik, imao sam velikih poteškoća da pronađem odgovarajuću literaturu i književna dela na srpskom u Francuskoj. Zato je popunjavanje srpskog književnog fonda u Slovenskoj biblioteci na Sorboni veoma važno za sve koji žele da otkriju bogatstvo srpske književnosti i unaprede svoje znanje srpskog jezika", poručio je Gujon.

Predsednica Saveza slavističkih društava Srbije Rajna Dragićević naglasila je za Tanjug da je Srbija danas biblioteci na Sorboni, od svih učesnica kongresa, poklonila najviše knjiga i publikacija u cilju još boljeg razumevanja i izučavanja srbistike.

"Deo organizacije međunarodnih slavističkih kongresa je da svaka zemlja učesnica donese svoje knjige i predstavi ih i da sve te knjige kasnije postanu deo biblioteke na Sorboni", navela je Dragićević i naglasila da su to najvažnija slavistička izdanja objavljena od Kongresa u Beogradu 2018. do 2025. godine.

Dodala je da su sve posvećene nauci o srpskom jeziku i drugim slovenskim jezicima, kao i srpskoj književnosti.

"To su za nas posebno značajne knjige koje smo objavili specijalno za ovu priliku, a jedna od njih je monografija posvećena stogodišnjici izučavanja srbistike u Francuskoj", kazala je Dragićević.

Predsednica Međunarodnog komiteta slavista Natalija Bernitska izrazila je u izjavi za Tanjug zadovoljstvo velikim brojem učesnika iz Srbije, i što ih ponovo vidi nakon izuzetno uspešnog skupa održanog u Beogradu.

Kao posebno značajno navela je to što interesovanje za osnivanje nacionalnih slavističkih komiteta raste, i što će uskoro razmatrati članstvo Argentine u Međunarodnom komitetu čiji su članovi i brojne zemlje kao što su Nemačka, Italija, Turska, Australija, SAD.

U rezidenciji srpske ambasade u Parizu biće priređeno srpsko veče za učesnike kongresa i uticajne Francuze koji promovišu Srbiju u toj zemlji, uz nastup muzičkog virtuoza Slobodana Trkulje.

Međunarodni kongres slavista održava se svakih pet godina, a poslednji je održan u Beogradu.

Reč je o najznačajnijoj i najvećoj naučnoj manifestaciji posvećenoj slovenskim jezicima, književnosti i kulturi.

U okviru te prestižne manifestacije cela jedna sesija bila je posvećena Srbiji i stogodišnjici proučavanja srpskog jezika i kulture u Francuskoj a što se vremenom proširilo i na ostale frankofone zemlje.