BiH: Komšić optužio Hrvatsku i Šmita da su potkupili Sud za ljudska prava u Strazburu

NJUJORK  - Hrvatski član Predsedništva BiH i aktuelni predsedavajući Željko Komšić je u govoru pred Generalnom skupštinom UN optužio Hrvatsku i Kristijana Šmita za rušenje žalbe njegovog savetnika Slavena Kovačevića, izrazivši sumnju u korupciju Evropskog suda za ljudska prava u tom predmetu.

Hrvati u BiH ne priznaju Komšića za svog predstavnika u Predsedništvu jer je već četiri mandata u to najviše zajedničko telo u BiH biran glasovima Bošnjaka. Zbog toga Hrvati u BiH i zvanični Zagreb insistiraju na izmeni Izbornog zakona u BiH.

Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava je nedavno konačno odbilo žalbu Slavena Kovačevića sa obrazloženjem da nije žrtva diskriminacije, što je bio njegov osnov za pokretanje postupka pred tim sudom.

Komšić je u obraćanju u GS UN izrazio uverenje da je, kako je naveo, 'jedna od zemalja', a mediji bliski njegovoj političkoj opciji navode da je reč o Hrvatskoj, "dala finansijsku donaciju Evropskom sudu za ljudska prava i pojavila se kasnije, u tom istom predmetu kao zainteresovana strana, što je ocenio kao "izraz klasične političke korupcije'.

"Zato se ovde postavlja logično pitanje – mogu li se presude međunarodnih sudova kupiti“, rekao je Komšić.

Hrvatska se uključila u predmet Slavena Kovačevića protiv BiH, je je utvrđeno da on ima hrvatsko državljanstvo. Istovremeno u žalbi ESLJP-u Kovačević se izjasnio kao Bosanac koji je tvrdio ne može birati političke predstavnike s određenog teritorija zemlje jer nije jedan od pripadnika konstitutivnih naroda, prenosi Hina.

Utvrđeno je međutim da se on ranije izjašnjavao kao Hrvat na osnovu čega je i biran u Gradsku skupštinu Sarajeva, te da poseduje hrvatsko državljanstvo.

Komšić se, prenosi agencija, međutim nije zaustavio na tvrdnjama o upletenost Hrvatske i ESLJP-a nego je nastavio da je u "obaranju presude" aktivno učestvovao i "visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristian Šmit.

Komšić je naveo da je Šmit uložio "enormna finansijska sredstva iz nepoznatih izvora" u obaranje ove presude.

Malo veće Evropskog suda za ljudska prava je najprije prihvatio, a zatim je Veliko veće toga suda osporilo žalbu Komšićevog savetnika Slavena Kovačevića. Komšić i najveći broj bošnjačkih stranaka zagovara ukidanje uticaja tri konstitutivna naroda u političkom životu BiH. što je, međutim, definisano Dejtonskim mirovnims porazumom. Ustavom BiH.

ESLJP je dobio pet presuda kojima se insistira na otklanjanju diskriminacije manjina i drugih građana u odnosu na tri konstitutivna narode, ali se time njima ne traži uskrađivanje njihovih prava.

Komšićevo obraćanje na ovu temu u GS UN osudio je ministar pravosuđa BiH Davor Bunoza, ocenivši da je time naneo štetu državi BiH.

"Kad član Predsedništva BiH u UN-u sugeriše da su sudije Evropskog suda za ljudska prava kupljeni donacijama jer mu se ne dopada presuda Velikog veća ESLJP-a, to nije samo teorija urote, to je diplomatski autogol i nova zloupotreba govornice za urušavanja ugleda vlastite države“, napisao je Bunoza na platformi Iks.