Putin: Zapadne zemlje pokušavaju da izvedu obojenu revoluciju u Srbiji

SOČI - Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da su ruske obaveštajne službe potvrdile izveštaje da zapadne zemlje pokušavaju da izvedu obojenu revoluciju u Srbiji, upozoravajući da oni koji guraju omladinu na ulice žele da srpski narod ponovo nastrada.

"Slažem se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a obaveštajne službe to potvrđuju: neki zapadni centri pokušavaju da organizuju takvu obojenu revoluciju. U ovom slučaju, u Srbiji", rekao je Vladimir Putin na sastanku Diskusionog kluba Valdaj, prenosi Raša tudej.

Prema njegovim rečima, uvek postoje ljudi, a posebno mladi ljudi, koji se ne orijentišu u potpunosti u realnim problemima," u predistoriji tih problema i svim mogućim posledicama do kojih mogu da dovedu nelegitimne forme smene vlasti".

"Do čega je dovela obojena revolucija u Ukrajini svi dobro znaju. Obojena revolucija je, govoreći direktno, nezakonito, neustavno preuzimanje vlasti. Pravilo je da ne dovodi ni do čega dobrog. Uvek je bolje ostati u okvirima osnovnih zakona, u okvirima Ustava", poručio je ruski predsednik odgovarajući na pitanje istoričara Aleksandra Rakovića.

Kako je naveo, uvek je najlakše uticati na mlade ljude.

"Mladi ljudi u Srbiji, čak i oni koji izlaze na ulice, su u suštini patriote, treba voditi dijalog s njima. Čini mi se da predsednik Vučić pokušava to da uradi, ali oni ne treba da zaborave da su pre svega patriote", naveo je Putin.

Srbija uz Rusiju u "svetskoj većini"

Rusija je zahvalna svim državama "svetske većine" koje se iskreno trude da pomognu u rešavanju sukoba u Ukrajini, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin na plenarnom zasedanju kluba "Valdaj", navodeći da je među tim zemljama i Srbija.

Putin se u toku svog obraćanja u Sočiju osvrnuo na rusko-ukrajinski konflikt, koji je opisao kao pokušaj globalista da Ukrajinu pretvore u antirusko oružje.

Među zemljama koje je pobrojao kao deo "svetske većine", ruski predsednik je izdvojio Srbiju, Mađarsku i Slovačku u Evropi, kao i zemlje BRIKS-a, ŠOS-a, ruske saveznike u arapskom svetu, Iran i Severnu Koreju, prenosi Raša tudej.

"Nažalost, nismo uspeli da postignemo prekid neprijateljstava. Odgovornost za to je prevashodno na EU, koja podstiče sukob", dodao je ruski predsednik.

Putin je okrivio "svetsku manjinu" za sukob u Ukrajini, prevashodno bivšu vlast u SAD i trenutnu vlast u Briselu, koja nastavlja da radi u interesu globalizma.

"Ukrajinci su za njih potrošna roba", rekao je Putin i dodao da mu je žao ukrajinskog naroda. 

Tramp zna da sluša i čuje sagovornika, razgovori bili konstruktivni

Vladimir Putin izjavio je danas da predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa smatra "prijatnim sagovornikom" koji ume da sluša i čuje sagovornika, iako, kako je rekao, ponekad voli da privlači pažnju svojim ponašanjem.

"Predsednik Tramp, a poznajemo se već dugo, voli ponekad i da šokira, svi to vidimo, cela planeta to vidi, ali u suštini, on je osoba koja ume da sluša, što je možda iznenađujuće. On sluša, čuje, reaguje, dakle, u osnovi, on je prijatan sagovornik“, rekao je Putin na plenarnoj sednici 22. godišnjeg sastanka Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj" u Sočiju, prenosi ruski Interfaks.

Govoreći o nedavnom sastanku na Aljasci, Putin je istakao da je razgovor sa Trampom bio posvećen, pre svega, ukrajinskom pitanju, ali i rusko-američkim odnosima.

"Mi smo ipak pokušali da pronađemo moguće opcije za rešavanje ukrajinske krize, i po mom mišljenju, to nije loše", rekao je predsednik Rusije.

Dodao je da su, iako u manjoj meri, bile otvorene i teme bilateralne saradnje između Rusije i SAD. "Razgovarali smo, makar i površno, o obnovi rusko-američkih odnosa, koji se ne nalaze samo u ćorsokaku, već su na najnižem nivou u celoj istoriji naših odnosa", rekao je Putin.

EU slabi, razjedaju je nekontrolisane migracije, gubi zajedničke vrednosti

Predsednik Rusije izjavio je na plenarnoj sednici 22. godišnjeg sastanka Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj" u Sočiju da su evropske integracije u početku bile pre svega ekonomski proces, ali da danas Evropska unija, iako snažna, pokazuje znake opadanja, pre svega zbog, kako je naveo, gubitka zajedničkih vrednosti pod uticajem migracionih tokova.

"Evropa koju su voleli ruski zapadnjaci više ne postoji. Fundamentalne stvari povezane sa evropskim identitetom nestaju. Do toga dolazi iznutra, nekontrolisana migracija razjeda Evropu", rekao je Putin, ističući da je uzrok tome razaranje vrednosnog temelja evropskog društva, prenose RIA Novosti.

Prema njegovim rečima, ako se izgubi vrednosni suverenitet, neminovno dolazi i do ekonomskih problema.

Kao primer naveo je zabranu uvoza ruske nafte i gasa u Evropsku uniju, dok istovremeno Sjedinjene Američke Države bez problema kupuju ruski uranijum.

"To je apsurdno i politički motivisano", ocenio je Putin.

SAD najveći kupac ruskog uranijuma, Kina i Indija neće pristati na poniženje

Predsednik Rusije izjavio je na plenarnoj sednici 22. godišnjeg sastanka Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj" u Sočiju da Sjedinjene Američke Države, uprkos pritisku na Kinu, Indiju i druge zemlje da prestanu da kupuju rusku naftu, ostaju najveći kupac ruskog uranijuma i da su u tom pogledu odnosi stabilni dodajući da će američko uvođenje sekundarnih carina dovesti do rasta cena na tržištu i usporavanju ekonomije SAD.

"Rusija je 2024. godine zaradila oko 800 miliona dolara od prodaje uranijuma Sjedinjenim Državama, a ove godine se očekuje da će profit premašiti milijardu dolara", istakao je Putin.

Komentarišući odnos Sjedinjenih Država prema ruskim energentima, Putin je rekao da "ono što je Jupiteru dozvoljeno, nije volu", ali da Kina i Indija neće pristati na poniženje i neće biti "volovi".

Na kraju je podvukao da Rusija nije najveći dobavljač nuklearnog goriva za SAD, već druga sa oko 25 odsto tržišnog udela.

Istovremeno Putin je izjavio i da je Rusija otvorena za sve one koje dolaze iz zapadnih zemalja tražeći politički azil, pre svega zbog razlika u vrednostima, a ne zbog političkih razloga. 

Rusija protiv celog NATO-a, kijevski režim će morati da sedne za pregovarački sto

Vladimir Putin izjavio je na plenarnoj sednici 22. godišnjeg sastanka Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj" u Sočiju da Rusija u Ukrajini ne ratuje sa samom Ukrajinom, već sa čitavim NATO savezom i istakao da Rusija proizvodi sopstvenu vojnu opremu, dok se sa ukrajinske strane nalazi ne samo zapadna tehnika, već i instruktori iz zemalja NATO-a, koji, prema njegovim rečima, direktno učestvuju u borbama.

"Zapad je formirao specijalni komandni centar za podršku Oružanim snagama Ukrajine, obezbeđuje satelitsku obaveštajnu podršku. To jeste ozbiljan izazov za nas, ali brzo smo se prilagodili", rekao je predsednik.

Putin je ocenio da je danas ruska armija najborbenija, po obuci, taktici i tempu isporuka opreme na front.

Putin je, istovremeno, izrazio i uverenje da će "kijevski režim" na kraju morati da sedne za pregovarački sto.

Govoreći o situaciji na frontu, Putin je naveo da se ruske snage uspešno kreću duž cele linije kontakta, posebno istakavši napredovanje na severu, u Volčansku i Junakovki, gde se, kako je rekao, formira bezbednosna zona.

"Dve trećine Kupjanska je oslobođeno, naši borci su već u centru. Pod našu kontrolu prešao je Kirovsk, ušli smo u Konstantinovku, Seversk i Krasnoarmejsk", rekao je ruski predsednik, dodajući da ne iznosi sve detalje zbog haosa u redovima Oružanih snaga Ukrajine. 

Rusija spremna da podrži Trampov plan ako vodi ka državi za Palestince

Predsednik Rusije rekao je na plenarnoj sednici 22. godišnjeg sastanka Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj" u Sočiju da bi Rusija bila spremna da podrži mirovni plan predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa za Gazu ukoliko on zaista vodi ka stvaranju palestinske države, dodajući da je situacija u toj palestinskoj enklavi "zaista katastrofalna",

"Generalni sekretar UN rekao je da je Gaza postala najveće dečije groblje na svetu. Situacija je užasna. Možda će vas iznenaditi, ali u celini, Rusija je spremna da podrži Trampov plan za Gazu", izjavio je Putin, prenose RIA Novosti.

On je ponovio da je rešenje izraelsko-palestinskog konflikta moguće isključivo kroz model dve države.

"Još od 1948. godine, a posebno od 1974, kada je usvojena odgovarajuća rezolucija Saveta bezbednosti UN, Rusija se zalaže za stvaranje nezavisne palestinske države uz državu Izrael. To je, po mom mišljenju, jedini put ka trajnom rešenju", istakao je Putin.

Govoreći o ulozi bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, koji bi mogao da predvodi privremenu administraciju Gaze, Putin je rekao da Bler nije poznat kao mirotvorac, ali da je iskusan političar i da bi mogao igrati pozitivnu ulogu.

Ujedinjene nacije su u krizi, ali bolji mehanizam za rešavanje sporova ne postoji

Ujedinjene nacije suočavaju se sa brojnim problemima, ali su i dalje nezamenjive u rešavanju globalnih pitanja, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na plenarnoj sednici 22. godišnjeg sastanka Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj" u Sočiju, naglašavajući da kriza nije u samoj organizaciji, već u načinu na koji države koriste njene mogućnosti.

"Postoji mišljenje da je sistem UN prevaziđen, da je iscrpeo svoj potencijal. Zaista, problemi postoje, ali ništa bolje nije stvoreno. Potencijal Ujedinjenih nacija je ogroman, ključno pitanje je kako ga koristimo", rekao je Putin, prenele su RIA Novosti.

On je upozorio na opasnost rušenja osnovnog smisla UN i istakao da puni potencijal ove organizacije tek počinje da se otkriva.

"Neophodno je sprovesti reforme unutar rukovodećih tela UN, polazeći od nove realnosti u kojoj većinu u organizaciji čine zemlje globalnog juga", naglasio je ruski predsednik.

Putin je podsetio da je svet prošao kroz decenije pokušaja da se nametne sistem koji je protivan većini tradicionalnih vrednosti.

"To je nekada činio i Sovjetski Savez, a potom SAD samostalno. Međutim, ono što je nametnuto, ne može da traje dugo", rekao je ruski predsednik. 

Zapad pokušava da nametne bezbednost, ali niko se ne oseća sigurnim

Zapadne težnje da uspostave jednostranu bezbednosnu arhitekturu dovele su do toga da se danas niko ne oseća zaštićenim, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na plenarnoj sednici 22. godišnjeg sastanka Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj" u Sočiju i dodao da je palestinsko-izraelski sukob primer kako zapadna politika otežava njegovo rešavanje.

"Pokušaji da se nametne jednostrana bezbednost doveli su do toga da se niko ne oseća sigurnim“, rekao je Putin i naglasio da je za rešavanje globalnih problema neophodno sagledati ih kroz saradnju celokupne međunarodne zajednice, prenose RIA Novosti.

Prema njegovim rečima, konflikti i sukobi interesa su neizbežni deo svetske politike, ali je pitanje kako ih rešavati.

Višepolarni svet, ocenjuje Putin, donosi povratak klasičnoj diplomatiji koja uzima u obzir interese svih aktera, umesto da nameće rešenja.

Govoreći o situaciji na Bliskom istoku, ruski predsednik je ocenio da je palestinsko-izraelski sukob primer kako zapadna politika otežava njegovo rešavanje i istakao da Rusija vidi pokušaje američkog predsednika Donalda Trampa da reši ovaj konflikt.

"Mi se upoznajemo s njegovim inicijativama u vezi sa Palestinom. Čini mi se da se ipak može pojaviti neko svetlo na kraju tunela", rekao je Putin. 

Globalni prostor veoma dinamičan, multipolarnost posledica hegemonije Zapada

Globalni prostor je veoma dinamičan, promene su brze i iznenadne, i na njih se mora reagovati u realnom vremenu, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin na plenarnoj sednici 22. godišnjeg sastanka Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj" u Sočiju i dodao da je multipolarnost nastala kao direktna posledica pokušaja zapadnih zemalja da uspostave hegemoniju.

"Ne možemo predvideti budućnost, ali moramo biti spremni na sve. Odgovornost svakoga u takvim periodima istorije je izuzetno velika", naveo je Putin dodajući da je svet postao demokratičniji uz veći broj zemalja koje utiču na procese.

Ruski predsednik je istakao da su "bilo kakva rešenja moguća samo kroz sporazum koji zadovoljava sve učesnike", prenose RIA Novosti.

"Rusija je dva puta bila spremna da se pridruži NATO, 1954. i 2000. godine, nastojeći da smiri tenzije. Zapad je to odbio, ne odustajući od svojih stereotipa i pogleda na svet.

Klinton je prvobitno rekao da je pridruživanje NATO-u zanimljiva mogućnost, ali je potom rekao da je to nemoguće sprovesti", istakao je ruski predsednik.

On je ocenio da je moć SAD i njihovih saveznika dostigla vrhunac krajem 20. veka, ali da je nemoguće biti toliko moćan da bi se vladalo celim svetom.