Zvaničnik NATO: Treba da potražimo nove načine vojne saradnje Evrope i SAD

BRISEL  - NATO ima instrumente da preispita sebe, a umesto što pričamo o evropskoj vojsci, hajde da potražimo nove načine vojne saradnje između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je predsedavajući vojnog komiteta Atlantskog saveza, admiral Đuzepe Kavo Dragone za list Korijere dela Sera.

Na pitanje šta da se učini pošto je situacija oko Grenlanda izazvala latentne tenzije unutar NATO-a, a kanadski premijer Mark Karni tvrdi da SAD više nisu odgovorne za zajedničku odbranu, Dragone je odgovorio da je u prirodi NATO-a da razmisli o svojoj ulozi.

"To radimo već 76 godina, nastavljajući da se prilagođavamo promenama. Vrednosti kolektivne bezbednosti, odbrane slobode i demokratije ostaju centralne", kazao je on.

Prema rečima Dragonea, iz debate i najnovijih testova otpornosti NATO izlazi koherentniji i jači.

Govoreći o prioritetima Alijanse, zvaničnik je ukazao da u srži ostaje ruska pretnja, koja je potvrđena od 2022. godine i koja vodi strategiju NATO.

"Moramo da nastavimo da vršimo odvraćanje. Istina je da SAD iznose optužbu u ime potrebe za koju verujem da je opravdana, a to je da se troškovi kolektivne odbrane raspodele pravednije. Poslednji samit u Hagu prošlog leta bio je uspešan u tom pogledu, Evropa je posvećena većim vojnim izdacima a sada se moraju preuzeti veće operativne odgovornosti", ukazao je Dragone.

Prema njegovim rečima, NATO apsolutno nije u krizi.

"Bio je potreban katalizator, i mi ga imamo. Sada se otvaraju novi horizonti. Sve izjave, čak i brutalno kritične, moraju da se procenjuju smirenije", poručio je zvaničnik.

Komentarišući postojanje straha od otvorenog rata između SAD i Danske oko Grenlanda, Dragone je naveo da se vojni komitet NATO-a sastao upravo tih dana, 21. i 22. januara.

"Dozvolili smo da se o pitanju SAD, Grenlanda i Danske politički pregovara između njih. Verujem da će postići političko rešenje. Mogu da vas uverim da niko nije razmatrao mogućnost oružanog sukoba između saveznika", kazao je on.

Italijanski admiral je dodao da se NATO stoga fokusirao na Arktik, kao i da će tamo najverovatnije podsticati svoje aktivnosti.

"Arktik postaje sve centralniji po značaju, pri čemu klimatske promene dovode do topljenja leda i otvaranja novih trgovačkih puteva, kao i do toga da područja bogata mineralima i resursima postanu dostupna. Rusi svakako ne idu na Arktik samo da bi posmatrali foke i medvede: ponovo su otvorili baze zatvorene decenijama i testirali novo oružje", ukazao je Dragone.

On je dodao da ne smatra da je to zabrinjavajuće, zahvaljujući kontramerama NATO-a.

"Želimo slobodan Arktik, dostupan svima, nemilitarizovan, sa slobodom plovidbe", poručio je zvaničnik.

Dragone se osvrnuo i na pitanje formiranja evropske vojske, ukazavši da ne podržava tu ideju i da ostaje posvećen NATO-u, zajedno sa SAD, kao iskusnom savezu.

"Američka vojska ostaje neophodna, pri čemu je moguće delimično preusmeravanje u budućnosti, a mi ćemo se fleksibilno prilagođavati. Štaviše, sada ćemo imati više finansiranja zahvaljujući evropskim doprinosima, a to će omogućiti bližu saradnju sa vojnim industrijama", istakao je Dragone.

On je dodao da reči generalnog sekretara Alijanse, Marka Rutea, vidi kao podsticaj da može da se učini više, dok veza SAD-EU ostaje nesumnjiva.

Komentarišući rat u Ukrajini, Dragone je naveo da je "sada

jasno da ruski predsednik Vladimir Putin nije postigao nijedan od svojih početnih strateških ciljeva pošto je ciljao da osvoji celu Ukrajinu, a nije čak ni okupirao ceo Donbas".

"Zavaravao se misleći da će mu poraz NATO-a u Avganistanu dati prednost, ali danas je NATO jači i kohezivniji nego ranije, upravo zahvaljujući reakciji na invaziju na Ukrajinu: prešli smo sa 30 na 32 države članice", zaključio je zvaničnik.