Fajnenšal tajms: Evropske prestonice 'iritirane' Ruteovom podrškom Trampu i navodima oko Ormuza

BRISEL - Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izazvao je nezadovoljstvo u evropskim prestonicama zbog otvorene podrške ratu američkog predsednika Donalda Trampa protiv Irana, saznaje danas Fajnenšal tajms (FT) od diplomatskih izvora i dodaje da su članice "iziritirane" Ruteovom sugestijom da će se pridružiti američkoj armadi u Ormuzu.

Rute je ocenio da će se evropski saveznici "na kraju okupiti" i odgovoriti na poziv Vašingtona da rasporede pomorske snage u Ormuskom moreuzu, što je, prema navodima diplomata, izazvalo negodovanje u više članica NATO.

Jedan od izvora londonskog lista ocenio je da takav stav Evropu dovodi u "veoma neprijatan položaj", jer postoji spremnost da se pokaže solidarnost, ali ne i realna mogućnost uključivanja u sukob.

Zvaničnik NATO naveo je da Alijansa nije uključena u rat protiv Irana, ali da pažljivo prati situaciju i održava kontakte sa saveznicima.

Zabrinutost evropskih država, prema navodima FT-a, dodatno je pojačana posledicama rata na Bliskom istoku, uključujući rast cena nafte i gasa, što je u oštroj suprotnosti sa Ruteovim izjavama u kojima je pohvalio Trampovu odluku da bombarduje Iran, navodeći da time "čini svet bezbednijim".

Većina članica Evropske unije odbacila je zahtev za angažovanje u Ormuskom moreuzu, a visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas poručila je da "ovo nije rat Evrope", što su podržali i ministri iz Nemačke, Italije i Španije.

Načelnik Generalštaba Francuske Fabijen Mandon izjavio je da Sjedinjene Američke Države postaju "sve nepredvidivije" i da često ne obaveštavaju saveznike o vojnim operacijama, što utiče na bezbednost i interese Evrope.

Pojedine evropske zemlje, predvođene Francuskom, nagovestile su mogućnost učešća u pomorskim patrolama u Ormuskom moreuzu nakon završetka sukoba, radi zaštite ključnih energetskih tokova.

Istovremeno, deo evropskih zvaničnika smatra da sukob ne može da se posmatra kao tuđ, s obzirom na njegov snažan uticaj na ekonomiju i energetske troškove u Evropi.

Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su 28. februara ujutro Iran u, kako je saopšteno, "preventivnim napadima", do kojih je došlo nakon neuspeha tokom više rundi pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Iran je zatim pokrenuo masovne udare u znak odmazde na Izrael i na mete koje se povezuju sa SAD širom regiona Bliskog istoka.