Nemanja Đorđević: Palata nauke treba da bude inspiracija za one koji žele nešto da ostave Srbiji

KOPAONIK - Upravitelj Zadužbine Miodraga Kostića Nemanja Đorđević izjavio je danas da je osnovna ideja Miodrga Kostića, prilikom osnivanja "Palate nauke" bila da se napravi jedna institucija, koja će, ne samo dati odgovore na današnja pitanja, čime se nauka i istrazivači bave, nego šta bi budućnost nauke i inovacija sve mogla da bude.

On je na panelu "Zadužbinartsvo u Srbiji" u okviru Kopaonik biznis foruma rekao da bi voleo da "Palata nauke" bude samo model inspiracije i za druge ljude koji razmišljaju da ostave nešto, kao Miodrag Kostić, kao poklon Srbiji i srpskom društvu.

"U osnovi ideje Palate nauke, svakako je filantropska ideja i sastoji se iz dva dela - da bude prva i najveća u regionu institucija koja će ponuditi 20 istraživačkih centara, a drugi deo je veliki izložbeni prostor na skoro 1.000 kvadrata, gde se susrećete sa fenomenima od značaja za sve nas", rekao je Đorđević.

Naveo je da je ideja "Palate nauke" da se naprave sadržaji za sve - i za decu i za studente, ali i roditelje koji žele da vide kako funkcioniše svet.

Istakao je da je cilj da ljudi razmišlaju kritički i da jačaju takav način razmišljanja.

Upravnica Delta Fondacije Tijana Koprivica stakla je da Delta od svog osnivanja pomaže zajednicu u kojoj posluje i da ima odgovornost da deo prihoda vrati društvu.

"Delta fondacija je osnovana sa ciljem da centralizuje filantropske aktivnosti, i uradili smo analizu potreba na tržištu, jer smo želeli da svi naši projekti budu razvojni. Mi smo se 2007. godine opredelili za podršku deci bez roditeljskog staranja i osoba sa invaliditetom i za pomoć mladim talentima", rekla je Koprivica.

Istakla je da je od 2007. godine Delta fondacija uložila 40 miliona evra u zajednicu.

"Kroz naše zadužbine smo najviše pomogli osobama sa invaliditetom. Prva naša zadužbina koju smo izgradili i poklonili gradu Beogradu je Centar za dnevni boravak 'Sunce'. Godine 2016. smo donirali sportski rehabilitacioni centar u Kragujevcu, a izgradili smo i skulpturu 'Odavde donde' i radili na projektu za Sava centar, kome smo vratili nakadašnji izgled", rekla je ona.

Koprivica je spomenula i projekat "Naše selo" koje radi Delta fondacija u cilju razvoja sela, i kroz taj projekat su renovirane škole u selima.

Naglasila je da postoji velika potreba za pomoć mladima i talentovanim učenicima i dodala da je Delta fondacija finansirala školovanje i boravak takvoj deci u inostranstvu.

Spomenula je i da su donirali i instrumente sa Beogradsku filharomoniju.

Na pitanje predsenika Saveza ekonomista Srbije Aksandara Vlahovića da li zadužbinari imaju poreske olakšice, ona je rekla da nemaju i da bi možda bilo dobro, da se naravi kompezacijski fond u koji će ići novac od poreza, i koji će se koristiti za potrebe društva.

Upravnik Kolarčeve zadužbine Aleksandar Peković, rekao je da je za 147 godina Kolarac postao centar identiteta kulture ove nacije.

Podsetio je da je Kolarac bio bogati trgovac koji je sa svojom suprugom zaveštao svoj imetak narodu.

"Ostavio je mogućnost, materijalna sredstva za izgradnju zadužbine. Ali je ostavio i puno nekretnina i time vidimo kakav je bio vizionar, on je u 19. veku stvorio model održivosti koji bi bio aktuelan i u 21. veku. Nekretnine se izdaju sa viskom rentom i sav profit treba da ide kao podrška radu kulture, obrazovanju i nauci. Na ta tri stuba je nastala Kolarčeva zadužbina i na ta tri stuba je nastao i UNESCO 70 godina kasnije", rekao je Peković.

Naveo je da Kolarac od svog osnivanja pa do danas kontinuirano prima publiku 365 dana u godini u okviru svoja tri centra- predavački, centar za strane jezike i muziku kroz koje dnevno prođe više od 1.000 ljudi.

"Od 1932. godine pa do danas, nažalost, to je jedina namenski građena dvorana u Srbiji sa prirodnom akustikom, tako da je samim tim postala centar muzičkog života grada", istakao je Peković.

Peković je rekao da je potrebno da se Kolarac renovira i da se radi na tome, kao i da su dobili novac od ministarstva kulture i ministarstva za javna ulaganja za renoviranje koncertne dvorane, prvu fazu radova u iznosu od milion i 350.000 dinara.

Naveo je da će se raditi i na izmeni auditorijuma, zatim nabaviće se prave akustične stolice, elektroinstalacija i rasveta.

Istakao je da želja da Kolarac dobije još jednu koncertnu scenu i prostor za džez klub.

Direktorka Kulturne zadužbine Madlena Cepter Svetana Veličković rekla je da je Madlenijanum zamišljen da poštuje tradiciju, ali kroz savremeni izraz i kroz taj deo do sada je samostalno urađeno 92 produkcija i 16 koprodukcija iz zemlje i regiona, a cilj je da se svake godine obogati sa četiri produkcije.

"U 2010. osnovan je prvi privatni muzej, Muzej Cepter koji broji više od 900 umetničkih dela slikarstva, vajartsva i instalacija", rekla je ona.

Muzej tokom godine organizuje najmanje četiri uložbe.

Podsetila je da je 2022. otvorena Palata umetnosti Madlena, pod čijim okriljem se nalazi više od 600 umetničkih dela i eksponata, a na prostoru od 7.000 kvadrata dominira Muzej antikviteta.

Predsednik Upravnog odbora Beogradske filharmonije Rade Vojnović rekao je da je zadužbinarstvo u Srbiji staro osam vekova a da su zadužbinari bili vladari koju su podizali crkve i manastire i darivali značajne posede.

Dodao je da to nisu bili samo centri religije, već centri za očuvanje pismenosti i kulture jednog naroda.

Vojnović je rekao da je zadužbinarstvo za vreme turskih osvajanja zamrlo, da bi se procvat desio u 18. i 19. veku, kada su zadužbinari bili bogati ljudi, trgovci, advokati.

Podsetio je da je u tom periodu osnovano nekoliko važnih ustanova, a vezani su za pismenost u Srbiji - Gimnazija u Sremskim Karlovcima, prva gimnazija u Srbiji, zatim Matica Srpska i Velika škola iz koje je praktično nastao Beogradski univerzitet.

Istakao je da je do Prvog svetskog rata bilo 700 zadužbina koje su funkcionisale, da bi se u perodu nacionalizacije nakon Drugog svetskog rata taj broj smanjio na 350.