Korkodelović: Sukob Saudijske Arabije i Huta neće prerasti u veći regionalni sukob

BEOGRAD - Spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović ocenio je danas da sukob Saudijske Arabije i jemenske militantne grupe Huti neće prerasti u veći regionalni sukob nakon napada Huta na aerodrom u Rijadu u kom je poginulo 13 ljudi, i dodao da je sukob Saudijske Arabije i Huta postao sastavni deo rata protiv Irana.

Korkodelović je za Tanjug rekao da se rat na Bliskom istoku produbljuje ali se za sada ne proširuje, zbog čega smatra da se taj rat neće pretvoriti u veliki regionalni sukob koji bi zahvatio zemlje Zaliva, istočnu obalu Afrike i Tursku i Pakistan.

"Takav veliki rat bi zahvatio dobar deo zapadne Azije, Pakistan je u čestim sukobima sa Avganistanom, a Avganistan ima značajnu šiitsku manjinu kojoj pripadaju i Iranci i Huti tako da bi to mogao da bude veliki sukob koji bi osetila svetska privreda i dobar deo okolnog sveta. Mislim da velike sile, SAD, Kina i Rusija intenzivno rade na tome da do toga ne dođe", izjavio je on.

Odgovarajući na pitanje šta Huti pokušavaju da postignu ovim napadima i koji im je krajnji cilj, Korkodelović je rekao da Huti pre svega žele da se revanširaju za ogromne žrtve koje su podneli od početka saudijske intervencije 2015. godine.

Kako je naveo, prema međunarodnim podacima 377.000 Jemenaca je poginulo u saudijskim napadima Ujedinjenih Arapskih Emirata i tzv. Islamske koalicije protiv Hutija, kada su oni oborili legalno izabranu vladu Jemena i preuzeli vlast u glavnom gradu.

Korkodelović je istakao da je drugi razlog napada Huta, teritorijalni zahtev prema Saudijskoj Arabiji imajući u vidu da su Huti izgubili dve teritorijalne granične provincije koje su pripale Saudijskoj Arabiji.

"Treća stvar je to što oni traže reparacije, odnosno naknadu štete za sav taj rat od 2015. do 2022. goldine, puštanje svih zatvorenika i uspostavljanje garancija da Saudijska Arabija više nikada neće napadati Jemen", izjavio je on.

Na pitanje kako je moguće da Huti koji su vojno i tehnološki neuporedivo slabiji, probiju odbranu Saudijske Arabije koja ima jednu od najbolje opremljenih vojski na svetu i najsavremenije američke protivraketne sisteme, Korkodelović je rekao da tu postoji niz faktora koji mogu da rastumače situacije, kao što je ideja svih apsolutističkih monarhija u okviru Zaliva da vojska ne bude preterano jaka, jer jaka vojska u autoritarnoj državi može često da znači i državni udar.

"U ovom trenutku Saudijskom Arabijom vladaju sinovi sedmorice sinova osnivača države iz 1932. godine. Tih četiri, pet hiljada prinčeva se drže zajedno u tolikoj meri, ali moguće je da princ Muhamed bi Salman radi spasenja i stabilnosti unutar države bude žrtvovan na neki način zbog svih svojih gluposti koje je pravio a zbog kojih se zamerio mnogima unutar porodice", objasnio je on.

Komentarišući to što američki predsednik Donald Tramp sada razmatra uključivanje američke vojske u operaciju protiv Huta iako je ranije najavljivao da neće obnoviti velike napade na Iran pre novembarskih izbora za Kongres, Korkodelović je rekao da Vašington otvaranjem još jednog fronta ne bi dobio ništa imajući u vidu da je Tramp pre godinu dana vodio pedesetodnevni rat protiv Huta od kog je odustao kada su Huti počeli ozbiljnije da ugrožavaju američka plovila u Crvenom moru.

Prema njegovoj oceni, Tramp se u ovaj dosta rizičan sukob neće upustiti pogotovo ne sada pred novembarske izbore za Kongres jer i dalje ima nerešeno pitanje sa Iranom.

"Iako Saudijska Arabija traži aktivniju američku vojnu podršku, mislim da će se Tramp ponašao kao i do sada u tri maha a to je da će u dva maha reći ne, treći put će reći da će videti a onda će u poslednji čas odustati", ocenio je Korkodelović.