Erik Maskin: Za borbu sa klimatskim promenama potrebni mehanizmi za saradnju svih zemalja

BEOGRAD - Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, redovni profesor na Univerzitetu Harvard, Erik Maskin održao je danas predavanje u SANU i predstavio teoriju mehanizama, čiji je jedan od tvoraca i poručio da su u borbi sa klimatskim promenama potrebni takvi mehanizmi koji će učiniti da saradnja bude racionalan izbor svake zemlje.

On je na predavanju u okviru 21. Svetskog kongresa ekonomista, objasnio da se ta teorija bavi oblikovanjem pravila i institucija tako da pojedinci i države postupaju u skladu sa zajedničkim interesima i kada imaju različite motive, kao i da ta teorija može najviše da pruži u rešavanju klimatskih promena kao jednog od najvažnijih globalnih problema.

"Ako želimo da se izborimo sa klimatskim promenama, moramo osmisliti mehanizme koji će učiniti da saradnja bude racionalan izbor za svaku zemlju", poručio je Maskin.

On je rekao da se ta teorija već koristi u aukcijama, tržišnim institucijama i donošenju odluka i naglasio da potencijal teorije mehanizama daleko prevazilazi klasične ekonomske sfere.

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2007. godine Maskin je na predavanju pod nazivom "Uvod u teoriju dizajna mehanizama" (An Introduction to Mechanism Design) rekao da je problem klimatskih promena tipičan primer kolektivne akcije odnosno situacije u kojoj pojedinačne države imaju podsticaj da izbegnu troškove smanjenja emisija, dok svi imaju koristi od očuvanja klime.

Dodao je da međunarodni sporazumi moraju biti strukturirani tako da nijedna zemlja ne može da profitira izbegavajući obaveze, dok sve ostale snose teret. Prema njegovim rečima, ključ je u kombinaciji podsticaja i sankcija.

"Samo ako nagradimo one koji poštuju dogovor i kaznimo one koji ga krše možemo stvoriti stabilnu ravnotežu u kojoj sve zemlje vide korist od zajedničkog delovanja", poručio je Maskin.

On je objasnio primer savršene podele resursa na primeru sa tortom, tako što dva deteta žele da podele poslednje parče torte, ali svako želi veći deo, pa je rešenje u mehanizmu da jedno dete seče tortu, a drugo da bira parče.

Maskin je objasnio da je zbog toga jedno dete primorano da iseče tortu na tačno dva jednaka dela.

Takođe, ukazao je da je sličan mehanizam primenjen prilikom telekomunikacionih aukcija kada države prodaju radio-frekvencije mobilnim operaterima. On je predstavio Vikrijev mehanizam po kome je pobednik onaj ko ponudi najviše, ali plaća cenu koju je ponudio drugi najbolji ponuđač zbog čega operateri nemaju razlog da blefiraju.

"Na primer, ako imaju tri ponuđača, tri telekom kompanije i jedan ponudi 10 miliona, drugi osam miliona, treći pet miliona, pobednik će biti kompanija koja je ponudila 10 miliona jer je to najviša ponuda, ali platiće samo osam miliona jer je to druga najviša ponuda. I tvrdim da ako se koristi ovaj mehanizam, kompanije neće ni potcenjivati ni precenjivati već će dati ponudu tačno onoliko koliko im licenca vredi", rekao je Maskin.

Kaže da je to tako sa Vikrijevim mehanizmom zato što nijedna kompanija nema podsticaj da daje nižu ponudu jer ionako ne plaća svoju ponudu.

"Možemo razmišljati o mnogim problemima u stvarnosti koji su zapravo pitanje dizajna mehanizama. Na primer, mislim da se možemo složiti da je jedan od velikih problema sa kojima se čovečanstvo danas suočava problem klimatskih promena. Znamo zašto dolazi do klimatskih promena. Dolazi do njih jer emitujemo gasove staklene bašte kao što je ugljen-dioksid u atmosferu, i to zagreva klimu. I znamo, u principu, kako zaustaviti klimatske promene, a to je smanjenje emisije ugljenika. Ali veoma je teško dostići taj cilj zbog konflikta interesa između različitih zemalja", rekao je Maskin.

On je kazao da bi svaka zemlja bila veoma srećna ako bi druge zemlje smanjile svoje emisije jer bi to pomoglo klimi, ali da nijedna zemlja ne želi sama da smanji emisije jer je to skupo pošto to podrazumeva promenu tehnologija ili zatvaranje starih fabrika ili uvođenje poreza na javnost.

"Dakle, jedini način da se ovaj problem reši je kroz međunarodni sporazum u kojem svaka zemlja obećava da će napraviti značajna smanjenja u zamenu za isto obećanje drugih zemalja. Ali dizajn takvog međunarodnog sporazuma je problem dizajna mehanizama. I u stvari, još nemamo rešenje tog problema. Ipak, verujem u ljudsku domišljatost i očekujem da ćemo rešiti ovaj problem. I kada to uradimo, biće to zahvaljujući dizajnu mehanizama", rekao je Maskin.

Na pitanje iz publike kako da dizajniramo mehanizam da nateramo ljude koji dizajniraju mehanizme za nas da to rade na dobar način, Maskin je rekao da postoje neki slučajevi gde vlada može doneti tu odluku.

"Ako se vratim na klimatske promene, u pravu ste da je to savršen primer igre gde niko ne može nametnuti mehanizam svetu jer ne postoji međunarodna vlast koja ima moć da to učini. Dakle, u mnogim situacijama, mehanizam treba posmatrati kao pregovaračko rešenje među svim stranama", rekao je Maskin.

Ako jednog dana, kako je naveo, dobijemo međunarodni sporazum o gasovima sa efektom staklene bašte, to neće biti zato što je neka vlast to nametnula svetu.

"To je nemoguće već zato što su se zemlje sveta okupile i složile da potpišu taj sporazum i poštuju posledice sporazuma, sada to nameće dodatno ograničenje, a to je da sporazum mora biti dizajniran na takav način da zemlje žele da ga potpišu", rekao je Maskin.

Naglasio je da u slučaju klimatskih promena mehanizam mora biti samosprovodiv odnosno mora biti u interesu samih strana da se oko toga okupe.

Smatra da teorija mehanizama nudi matematički i institucionalni okvir za prevazilaženje problema kolektivne akcije, što je, kako kaže, ključno za uspeh u borbi protiv klimatskih promena.

Maskin je na kraju predavanja od SANU dobio Plaketu o izvrsnosti. Erik Maskin je jedan od najznačajnijih savremenih ekonomista, čiji su radovi oblikovali modernu ekonomsku teoriju, javne politike i razumevanje funkcionisanja institucija.