Nikola Dimitrov: Evropska perspektiva Zapadnog Balkana nedovoljno opipljiva

BEOGRAD - Bivši potpredsednik vlade severne Makedonije Nikola Dimitrov rekao je danas na 22. Beogradskom ekonomskom forumu da se regionu mora dati opipljiva perspektiva članstva u EU.

On je na panelu o uticaju rata u Ukrajini na Zapadni Balkan upozorio da se tokom krize povećava ekonomska razlika između zemalja članica EU i zemalja Zapadnog Balkana, jer je region ranjiviji od ostatka kontinenta, budući da ima više ljudi koji žive ispod granice siromaštva.

Dodao je da će to dovesti do nezadovoljstva građana u regionu evrointegracijama i ocenio da će sledeća godina biti izuzetno teška.

„Svi smo u evropskom ekonomskom brodu, jer najčešće investicije dolaze iz zemalja članica EU, ali se ekonomska razlika povećava, jer je spoljnotrgovinski deficit regiona oko devet milijardi evra, a region dobija isti izonos od EU, ali u periodu od sedam godina.

Deset puta više Gračka dobija od zemalja Zapadnog Balkana i zato se razlika povećava“, istakao je Dimitrov govoreći na skupu koji je organizovao Delfi ekonomski forum.

On je ocenio kako EU ništa opipljivo nije uradila od pridruživanja Hrvatske 2013. godine i naglasio kako rat u Ukrajini pokazuje da, ukoliko EU želi da ima ulogu i težinu u novom svetu koji nastaje, ovaj region mora da postane deo nje.

Dimitrov je zaključio kako bi EU morala da kreira situaciju gde je članstvo moguće i opipljivo na horizontu i uz određivanje datuma kada će države ući u EU.

Podsetio je da Srbija pregovara osam godina, ali da nema mnogo zatvorenih pregovaračkih poglavlja i istakao kako to znači da nešto nije u redu sa samim procesom pridruživanja.

Generalni sekretar Bledskog ekonomskog foruma Peter Grk izneo je slična zapažanja o tome kako je proces pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana neefikasan i naveo kako su mnogi pomislili da će posle 24. februara biti ubrzan.

„Neki su mislili da će proces pridruživanja biti ubrzan nakon početka rata u Ukrajini i da će EU odlučiti da je geostrateški bitnije imati Zapadni Balkan unutar EU nego van nje.

Došlo je do otrežnjenja u EU, jer smo razumeli da smo ranjivi ukoliko ne ujedinimo kontinent“, rekao je Grk.

On je, međutim, procenio da se to neće desiti brzo, nego da će ići „malo brže“. Grk je naglasio da EU prolazi kroz seriju kriza od kojih je jedna način odlučivanja i naveo da je slučaj Severne Makedonije pokazao da jedna zemlja može da blokira početak pregovora.

On je ocenio da ekonomska saradnja ne može da reši sve, jer nije samo ona u pitanju, već i zajedničke vrednosti.