Biljana Borzan: U Hrvatskoj za četiri godine najviše poskupeo hleb, za čak 59 odsto

ZAGREB - U poslednje četiri godine cene su u Hrvatskoj porasle su 46 posto, što je osam posto više od proseka Evropske unije, pokazala je analiza evroposlanice Biljane Borzan.

Time se Hrvatska svrstava uz zemlje istočne Evrope u kojima prilikom krize građani kupuju manje hrane, dok u zapadnoj Evropi građani kupuju manje luksuznih dobara. Najviše je poskupeo hleb za čak 59 posto.

Zbog velikih razlika u cenama širem Evropske unije, u četvrtak će Evropski parlament raspravljati o rezoluciji o cenama hrane.

To je prvi dokument u kojemu se govori o fenomenu velikih razlika u cenama, pa će evroparlamentarnci od Evropske komisije tražiti konkretna rešenja.

"Imamo problem što na tržištu Evropske unije ne možemo birati distributera, nego smo sterani u usko grlo koje onemogućava konkurenciju i snižavanje cena i ono što se još uočava su iste cene u svim trgovačkim lancima koje navode na sumnju da se radi o dogovoru između trgovačkih lanaca o cenama, navela je Borzan.

Udruživanje trgovačkih lanaca u kartele jedan je od potencijalnih uzroka rasta cena, rekla je Borzan na konferenciji za medije u Zagrebu.

Borzan je rekla da se trgovački lanci dogovaraju o cenama.

"Kada idete da kupite bilo šta, u bilo koji trgovački lanac kod nas, praktično ćete naći iste cene. Ispada da konkurencija praktično ne postoji i to posredno govori da je došlo do određenih dogovora oko cena, što je zabranjeno", rekla je Borzan.

Na konferenciji "Visoke cene osnovnih proizvoda u Hrvatskoj i istočnoj EU" predstavila je podatke o rekordnom rastu cena u novijim državama članicama EU koje su zasnovane na istraživanjima Eurostata.

"Teško da ćemo kartelizaciju dokazati, ona se samo posredno može naslutiti, ali u krajnjoj liniji nije to ni toliko bitno koliko je bitno da nam se da mogućnost izbora. Ona znači konkurenciju i snižavanje cena jer će svako gledati da proda što više", navela je Borzan.

Predstavljajući podatke za razdoblje između marta 2021. i marta ove godine, Borzan je istakla da je sveukupna cena hrane u Hrvatskoj porasla za 44,8 posto (8 posto više od evropskog proseka) i dodala da je Hrvatska, zajedno s gotovo svim istočnoevropskim članicama Unije, beležila viši rast cena hrane od proseka bloka.

"To samo govori da se radi o fenomenu koji zahvata dobar deo EU-a i u kojem Hrvatska nije sama, što je dobra okolnost jer ćemo imati više sagovornika, odnosno zastupnici iz više zemalja će biti zainteresovano da se konačno nešto na ovu temu napravi s evropskog nivoa", rekla je Borzan, dodajući da pokušaji nacionalnih vlada nisu doveli do velikih pozitivnih pomaka.

Kao drugi mogući uzrok je navela nepoštovanje nacionalnih mera za suzbijanje inflacije.

"(Bilo je) preko 2.000 inspekcijskih nadzora vezanih za one proizvode kojima je vlada ograničila cene, a u četvrtini njih su pronađene nepravilnosti - proizvodi nisu označeni kako bi kupac mogao lako da vidi koji je to proizvod sa zaštićenom cenom, cena je viša nego što je prema odluci vlade bilo ograničenje ili proizvoda koji ima takvu ograničenu cenu uopšte nema", navela je Borzan kao primer iz Hrvatske.

Kazala je da pri kraju prošlog mandata nije bilo sluha Evropske komisije za bilo kakvo delovanje u tom smislu iako su se "zastupnici apsolutno svih političkih opcija složili da je to neprihvatljiv fenomen i da se mora tražiti evropsko rešenje".

"Komisija je tada odgovorila da naprosto nevidljiva ruka tržišta treba regulisati sve sama, a vidimo kako to u praksi izgleda, rekla je Borzan.

Ove sedmice zaseda Evropski parlament u Strazburu i Borzan najavljuje rezoluciju koja bi prvi put govorila o fenomenu velikih razlika u cenama i zatražila konkretna akcije Komisije.

Dodala je da ishod glasanja o njoj trenutno neizvestan s obzirom na to da se Unija opredeljuje za pojednostavljivanje zakonodavstva jer "smatramo da nismo dovoljno konkurentni zbog preterane birokratizacije".

Kazala je i da će Parlament ove sedmice raspravljati o cenama hrane, koje su među ključnim prioritetima građana.

"Rast cena je u nekim državama išao i do 60 posto ili više od 60 posto, izdvajanja za hranu i bezalkoholna pića najveći su deo kućnog budžeta... Ono što je vrlo tužno jest da se one navike koje se menjaju u istočnom delu EU-a se odnose uglavnom na hranu, a u zapadnoj Evropi na luksuznu robu. Oni se odriču luksuza, a mi onoga neophodnog za goli život", rekla je Borzan, prenela je Hina.