Stanić: Srbija je u demografskoj krizi, izlaz u mehaničkom prilivu ljudi

BEOGRAD - Srbija je prema oceni pomoćnika direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije Bojana Stanića u izraženoj demografskoj krizi koja je pre svega posledica negativnog prirodnog priraštaja.

Ovaj problem, istakao je Stanić za Tanjug, imaju i mnoge druge zemlje u Evropi, ali one negativan prirodni priraštaj nadomešćuju mehaničkim priraštajem, što, kako je rekao, u Srbiji još nije slučaj.

„Kada se pogleda poslednjih pet godina, iz Srbije je otišlo više ljudi nego što je u nju ušlo“, naveo je on, a na pitanje kako bi ovaj problem mogao da se reši, istakao je da se u kratkom do srednjem roku mora povećati mehanički priliv stanovništva da bi se zaustavio pad broja stanovnika.

Govoreći o razlozima odlaska ljudi iz Srbije, Stanić je naveo da su oni pre svega ekonomski i da najviše idu mladi ljudi u punoj radnoj snazi, u dvadesetim i tridesetim godinama.

„Trend u mehaničkom odlivu se malo promenio poslednjih godina, tj. od početka epidemije korona virusa. U Srbiji su se stvorile povoljnije ekonomske prilike pa su se neki vratili, ali bi bio problem ako bi sledeće godine došlo do ekonomske nestabilnsoti u našoj zemlji, što je ekstreman i najmanje verovatan scenario, jer bi tada krenuo novi talas migracije“, rekao je Bojan Stanić.

Prema njegovim rečima iz Srbije najviše odlaze kvalifikovani radnici, a među njima građevinari, vozači, medicinski tehničari i razni zanatski profili, te visokoobrazovani gde su najzastupljeniji lekari.

Kada je reč o zemljama u koje odlaze, istakao je da su to pre svih razvijene zemlje, posebno članice Evropske unije, a najviše zemlje nemačkog govornog područja.

"I dalje se ide i u SAD, Kanadu, UAE. Takođe i u Sloveniju, a u Hrvatsku za vreme turističke sezone“, naveo je Stanić.

Ukazao je i da se dosta naših ljudi u prethodne dve godine vratilo u Srbiju i ocenio da su dolasci ljudi iz Ukrajine i Rusije u Srbiju, prilika za našu zemlju, jer su ovi ljudi relativno mladi, vrlo obrazovani i imaju višu kupovnu moć, što je, kako je ocenio, značajno za domaću privredu.