Ekonomista Ivan Nikolić: Bojkot trgovinskih lanaca nije rešenje za stabilizaciju inflacije

BEOGRAD - Kolektivni bojkot može privremeno smanjiti inflacioni pritisak kroz smanjenje potražnje, ali nije dugoročno rešenje za stabilizaciju inflacije, smatra ekonomista Ivan Nikolić i ocenjuje da učestali bojkot trgovina može dovesti do smanjenja prihoda maloprodajnih lanaca i proizvođača, što može izazvati otpuštanja i smanjenje investicija.

On u analizi aktuelnog bojkota trgovina u regionu, u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) ističe da je reč o svojevrsnom ratu koji su zbog visokih cena udruženja proizvođača povela protiv maloprodajnih lanaca i da glavni metod borbe, bojkot kupovine, najveći odziv ima u Hrvatskoj.

"U neku ruku, šizofreno je to što je bojkot podstaknut i od strane pojedinih ministara, koji time ili priznaju svoju nemoć u borbi sa inflacijom ili, podilazeći građanima, i ne znaju da se na takav način, niko, nikada i nigde u istoriji nije dugoročno izborio sa visokim cenama", istakao je on.

Dodao je da je u danima bojkota promet više nego prepolovljen, tako da je državna kasa, zbog manje naplaćenog PDV-a bila prvi gubitnik akcija bojkota.

"Oni kao da ignorišu činjenicu da učestali bojkot može dovesti do smanjenja prihoda maloprodajnih lanaca i proizvođača, što može izazvati otpuštanja, smanjenje investicija i eventualno usporavanje privrednog rasta. Ovo može imati negativne posledice po zaposlenost i opštu ekonomsku aktivnost", naveo je Nikolić.

Ocenio je da kolektivni bojkot može privremeno smanjiti inflacioni pritisak kroz smanjenje potražnje, ali nije dugoročno rešenje za stabilizaciju inflacije.

Posebno ne kod prehrambenih namirnica, jer je u proseku potrošačka korpa u segmentu hrane najpre refleksija egzistencijalnih potreba.

Kupac se može odreći nabavke određenih proizvoda u toku nekog dana, ali će korpu dopuniti u obimu prosečne potrošnje drugim danima.

Prema njegovim rečima, u stvarnosti nije realan kolektivni asketizam ili autofagija već sumanuta ideja.

"Istovremeno, bes potrošača je u ovom slučaju na celokupnoj maloprodaji, a da pritom niko nije sagledao marže proizvođača, distributera, veleprodaje. Kolektivni bojkot najčešće ima smisla kada je fokusiran na cene konkretnih proizvoda ili grupa proizvoda, ili konkretnog prodavca odnosno trgovinski lanac. To ovde nije slučaj, jer su cene visoke u svim trgovinama", naveo je on.

Naglasio je da čak i tada, kod bojkota određene grupe proizvoda, postoji rizik supstitucije proizvoda, ukoliko potrošač bojkotuje jedan proizvod, zarad zadovoljenja svojih egzistencijalnih potreba on najčešće takav proizvod zamenjuje drugim, na primer, bojkot kupovine mesa zbog visokih cena izaziva porast potrošnje za povrćem.

To samo premešta troškove odnosno pojedinačne cene, umesto da smanjuje ukupne.

U tom smislu, čak i masovni bojkot često pogađa samo deo prodaje trgovaca, dok ostatak prodaje u dugom roku ostaje neokrnjen.

Nikolić je naveo nekoliko primera iz Evrope, tokom poslednjih desetak godina, kada su kolektivne akcije potrošača imale određeni, ograničen i kratkoročni uticaj na cene prehrambenih proizvoda.

Tako je u Grčkoj početkom prethodne decenije, tokom ekonomske krize, vođena akcija bojkota prehrambenih proizvoda, koja je dovela do privremenog pada cena određenih grupa proizvoda, ali su cene dugoročno ostale visoke zbog opšte ekonomske nestabilnosti.

U Španiji su potrošači 2014. i 2015. godine organizovali bojkot kupovine mleka, efekat je bio ograničen, jer su veliki maloprodajni lanci i dalje dominirali tržištem.

U Francuskoj su potrošači 2018. organizovali bojkot jogurta zbog visokih cena, akcija je bila usmerena protiv velikih maloprodajnih lanaca koji su, prema mišljenju potrošača, neopravdano podizali cene.

Kao rezultat bojkota, neki trgovci su privremeno smanjili cene jogurta kako bi zadržali kupce. Međutim, efekat je bio kratkoročan, a dugoročno nije došlo do značajnih promena u strukturi cena.

U Nemačkoj su 2021. godine potrošači organizovali bojkot mesa zbog visokih cena i zabrinutosti zbog ekoloških i etičkih pitanja, on je doveo do privremenog pada potražnje za mesom, a neki trgovci su smanjili cene kako bi stimulisali kupovinu.

Međutim, efekat je bio ograničen samo na određene proizvode i regione.

"Efikasna kontrola inflacije zahteva šire ekonomske mere, uključujući adekvatnu monetarnu i fiskalnu politiku, kao i rešavanje strukturalnih problema u ekonomiji. Akcije bojkota prodavnica mogu biti snažno oruđe za potrošače da izraze svoje nezadovoljstvo i podstaknu promene", ocenio je Nikolić.

Međutim, ukazao je da je važno razumeti da su takve akcije samo jedan deo šire slike i da dugoročne promene zahtevaju saradnju između potrošača, trgovaca i države kako bi se osiguralo pravedno i održivo tržište.