NBS: Inflaciju u januaru obeležio rast cena usluga, goriva, hrane

BEOGRAD - Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).

Centralna banka je navela da je mesečnu inflaciju u januaru obeležio rast cena usluga u okviru bazne inflacije, zatim naftnih derivata, kao i poskupljenje pojedinih kategorija prehrambenih proizvoda, voća i povrća i prerađene hrane.

Iz NBS su naveli da je rast cena u okviru bazne inflacije, koji je takođe iznosio 0,6 odsto, bio potpuno vođen rastom cena usluga, 1,0 odsto, komunalne usluge, usluge interneta, turistički paket aranžmani.

Na međugodišnjem nivou, bazna inflacija je u januaru iznosila 5,6 odsto.

Na rast cena energenata uticale su cene naftnih derivata, koje su, prateći dinamiku kretanja svetske cene nafte, u januaru povećane za 2,3 odsto a međugodišnji rast cena energenata u januaru je iznosio 1,4 odsto.

U okviru cena hrane, doprinos rastu potrošačkih cena od 0,6 odsto na mesečnom nivou potekao je od obe potkategorije, cene neprerađene hrane su povećane za 0,8 odsto, a cene prerađene hrane za 0,5 odsto.

Kod neprerađene hrane beleži se rast cena svežeg voća od 1,1 odsto i svežeg povrća od 3,3 odsto, koji je delimično ublažen sniženjem cena svežeg mesa od 1,5 odsto.

Kada je reč o prerađenoj hrani, iz NBS su naveli da je nastavljen rast cena konditorskih proizvoda i kafe, na šta se odražava znatan rast cena kakaoa i kafe na svetskom tržištu.

Posmatrano na međugodišnjem nivou, rast cena hrane je nastavio da se kreće ispod ukupne inflacije i iznosio je 4,1 odsto.

Prema novoj centralnoj projekciji centralne banke, inflacija bi, nakon kretanja oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja početkom godine, od drugog tromesečja trebalo da postepeno usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije.

Takvom kretanju inflacije najviše će doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, očekivano smanjenje svetskih cena energenata i niža uvozna inflacija, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, za koju smo pretpostavili da će biti prosečna.