Bojan Stanić: Srbija može dostići ekonomiju visokih prinosa, neophodno poraditi na demografij

BEOGRAD, 4. marta (Tanjug) - Makroekonomista Privredne komore Srbije Bojan Stanić izjavio je danas da pozitivni ekonomski indikatori kao što je stopa rasta BDP-a, inflacija koja je u okvirima Narodne banke, stabilno bankarsko tržište i veliki broj stranih investicija pokazuju da je ekonomski potencijal Srbije očuvan i da on raste, zbog čega je moguće očekivati da srpska ekonomija dostigne ekonomiju visokih prinosa.

"U tom pogledu mi očekujemo da u narednih nekoliko godina značajno unapredimo i standard stanovništva imajući u vidu da po toj prosečnoj zaradi na mesečnom neto nivou mi polako prestižemo Bugarsku. Približavamo se i Crnoj Gori koja je odskočila u prethodnih nekoliko godina", naveo je on za Tanjug.

Imajući u vidu da je pitanje demografije najbolji indikator koji bi pokazao da je privreda Srbije stabilna i održiva u pogledu svog ekonomskog rasta, Stanić je poručio da je neophodno poraditi na demografiji jer u Srbiji opada broj stanovnika, radnika, potrošača.

Istakao je da se sve razvijene zemlje u svetu u značajnoj meri baziraju na unutrašnjoj potrošnji, koja je najznačajnija komponenta BDP-a.

"Moramo da imamo razumevanje između privrede s jedne strane, a sa druge strane da je stanovništvo u dugom roku najbitnije. Iz toga razloga privreda ne treba uvek da ide na maksimizaciju jer kratkoročni ciljevi često mogu da zamagle dugoročne", dodao je on.

Pored toga što privreda mora da bude više rasterećena što se tiče poreskog opterećenja koje država propisuje, stanovništvo takođe mora da razume određene ekonomske procese koji se dešavaju u zemlji imajući u vidu da privredni rast ne prati u potpunosti i rast standarda, smatra Stanić.

Na pitanje šta je sve neophodno uraditi da bi se srpska ekonomija razvijala, on ističe da je Srbija već preduzela određene mere za razvijanje ekonomije kao što je potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, Egiptom i drugim vanevropskim zemljama.

Prema njegovim rečima, iako Srbija diverzifikuje svoju spoljnu trgovinu kroz potpisivanje ovih sporazuma, postavlja se pitanje kakvi će biti geopolitički odnosi, odnosno da li će uopšte moći da funkcioniše slobodna trgovina sa vanevropskim zemljama s obzirom na sve protekcionističke mere koji se uvode od strane Amerike, i odgovore koji će na to uslediti.

"Svaka zemlja treba da ima plan B, a to je činjenica da ukoliko bude manja ta mogućnost rasta kroz globalnu saradnju, da se ide na veću integraciju unutar evropskog kontinenta kroz integracija Zapadnog Balkana. Ukoliko već te zemlje ne mogu postati članice EU, dobro bi bilo da se može ući u tržište koje se zove evropski ekonomski prostor gde se već nalazi EU i grupa zemalja u okviru EFTA sporazuma", objasnio je on.

Na pitanje na koje sve grane naše privrede mogu indirektno da utiču najavljenje američke carine EU, Stanić je rekao da američke carine mogu pre svega da utiču na prerađivačku industriju.

Kako je naveo postoji dvojaki uticaj američkih carina, prvi je to što će biti smanjen potencijal globalnog rasta, a drugi je činjenica da će to najviše pogoditi evropsku privredu, koja je najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije.

"Samo prošle godine mi smo imali pad izvoza u Nemačkoj iz Srbije, a s druge strane postoji rast izvoza u Ameriku. Nemačka se već dve godine nalazi u blagoj recesiji, i ove godine ima vrlo blagu pozitivno očekivanu stopu rasta. Uz određene šokove koji se već dešavaju ta privreda može otići u minus fazu, što se može odraziti na našu privredu kroz smanjenje tražnje naše robe", izjavio je Stanić.

(Kraj) min/lol