Jorgovanka Tabaković: Najava uvođenja carina povećala neizvesnost na finansijskom tržištu

BEOGRAD - Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je najava uvođenja dodatnih carina odnosno jačanje trgovinskih tenzija poslednjih meseci uticalo na povećanu neizvesnost na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu kakva nije zabeležena još od izbijanja pandemije virusa korona.

Ona je na prezentaciji izveštaja o inflaciji, koji je Izvršni odbor centralne banke usvojio na sednici 9. maja rekla da su se ovakva kretanja odrazila i na rast promenljivost putanja, odnosno kolebanja berzanskih indeksa, a time i na investicioni sentiment i pogoršanje globalnih finansijskih uslova.

"Dešavanjima u međunarodnom okruženju u velikoj meri oblikuju i naša makroekonomska kretanja i projekcije za naredni period", kazala je Tabakovićeva.

Prema njenim rečima, učestale najave od kraja januara uvođenja dodatnih carinskih mera od nove američke administracije i kontramere njihovih trgovinskih partnera dovele su do rasta efektivnih carinskih stopa na nivoe koji nisu bili zabeleženi u poslednjih 100 godina i time stvarale snažan negativan šok po privredni rast.

"Neizvesnost koja prati najavu ovih mera takođe utiče na poverenje investitora i potrošača i uopšte na ekonomske izglede, znatno usložnjavajući donošenje odluka nosiocima ekonomskih politika, jer otežava izradu pretpostavki koje stoje iza makroekonomskih projekcija, dok same projekcije čini neizvesnijim. U takvim okolnostima ni naš zadatak, kao nosilaca monetarne politike, nije nimalo lak", kazala je guvernerka centralne banke.

Ona je navela i da je svojim aprilskim projekcijama, Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio izglede globalnog privrednog rasta, i to u 2025. za 0,5 procentnih poena na 2,8 odsto, a u 2026. za 0,3 procentna poena, preciznije na tri odsto.

"Za zonu evra, koja je naš najveći trgovinski partner, projektovani rast u obe godine smanjen je za po 0,2 procentna poena, na 0,8 odsto i 1,2 odsto zbog toga što se očekuje da negativni efekti carina budu delom neutralisani pozitivnim uticajem novih programa ulaganja u infrastrukturu i bezbednost, kao i povoljnijim izgledima zemalja u kojima dominira sektor usluga, koji nije pod udarom carina", kazala je Tabakovićeva.

Istakla je i da su s obzirom na sporiji rast zone evra i izgledi rasta za većinu evropskih ekonomija u usponu, uključujući i Srbiju takođe revidirani naniže, pri čemu se kako dodaje za Srbiju projektuje stopa rasta od 3,5 odsto u ovoj i 4,2 odsto u narednoj godini što će i dalje biti jedna od najviših stopa rasta u Evropi.

Guvernerka navodi i da će prema istoj proceni, globalna inflacija nešto sporije opadati nego što se očekivalo u prethodnoj projekciji, i sada se očekuje da se s prošlogodišnjih 5,7 odsto u ovoj godini smanji na 4,3 odsto, a zatim na 3,6 odsto u 2026, uz i dalje brži povratak u granice cilja u razvijenim zemljama nego u zemljama u usponu i razvoju.

"Na višu projektovanu inflaciju u poređenju sa očekivanjima

iz januara odražavaju se efekti carina, ali će oni zavisiti od toga da li su carine privremenog ili trajnog karaktera, zatim u kojoj meri će kompanije prilagoditi profite povećanim troškovima uvoza, kao i od toga da li se uvoz robe fakturiše u američkim dolarima ili lokalnoj valuti i drugo", objasnila je Tabakovićeva.

Prema njenim rečima, očekuje se da će se zemlje koje primenjuju carine uglavnom suočavati sa šokom na strani ponude usled rasta jediničnih troškova rada i smanjenja produktivnosti, dok će se zemlje prema kojima se carine uvode suočavati s negativnim šokom na strani tražnje usled smanjene eksterne tražnje.

Tabakovićeva je naglasila i da prevazilaženje aktuelnih globalnih izazova zahteva jedinstven, proaktivan i strategijski pristup nosilaca ekonomske politike i da će u tako kompleksnim okolnostima NBS u koordinaciji sa ostalim nosiocima ekonomske politike u zemlji nastojati da jača otpornost Srbije na eksterne rizike, kao i da čuva stabilnost u svakom smislu.

"Samo tako ćemo moći da se zadržimo na putu održivog rasta i

razvoja, očuvamo investiciono i potrošačko poverenje i da svoje napore usmerimo na dalje jačanje produktivnosti i konkurentnosti naše ekonomije i rast životnog standarda naših građana", zaključila ona.