Bluit: Odluka Evropske komisije o "Jadru" potvrda da je projekat u skladu sa evropskim standardima

BEOGRAD - Direktor projekta "Jadar" kompanije Rio Tinto u Srbiji Čed Bluit izjavio je da današnja odluka Evropske komisije da uvrsti "Jadar" na listu projekata strateških sirovina koje se nalaze van Evropske unije potvrđuje da je taj projekat usklađen sa evropskim standardima.

"Današnja objava predstavlja veoma dobru vest i znači da ljudi koji su zabrinuti zbog potencijalnih uticaja na životnu sredinu mogu biti sigurni da Evropska komisija nikada neće dozvoliti da bilo koji projekat dobije status strateškog projekta ako ne ispunjava evropske standarde zaštite životne sredine i ljudskih prava", rekao za Bluit za Tanjug.

Kako je naveo, Rio Tinto želi da projekat "Jadar" bude platforma za podizanje svih industrijskih standarda za rudarstvo u Srbiji i širom Evrope.

On je istakao da bi razvoj projekta "Jadar" mogao da stvori 20.000 visokokvalifikovanih i visoko plaćenih radnih mesta kreiranjem lanca vrednosti u zemlji i fundamentalno transformiše srpsku ekonomiju.

Evropska komisija usvojila je danas prvu listu od 13 strateških projekata o strateškim sirovinama koje se nalaze van EU, među kojima je i projekat "Jadar" kompanije Rio Tinto.

Prema rečima sagovornika Tanjuga, današnja odluka EK je veoma dobra vest i za građane Loznice i cele Srbije, jer potvrđuje da je kompanija posvećena ispunjavanju kako srpskih zakonskih zahteva, tako i najviših evropskih standarda zaštite životne sredine i ljudskih prava.

On je naglasio da bi projekat "Jadar" mogao da pozicionira Srbiju kao lidera u sektoru lanca vrednosti električnih vozila u Evropi.

"Kada pogledamo šta se dogodilo kada su ljudi pre 100 godina prešli sa konjskih zaprega na vozilo 'model T', vidimo istu promenu sada jer će 2035. godine sva vozila koja se proizvode u Evropi morati da budu električna vozila na baterije, a Srbija će biti na čelu te promene", naveo je Bluit.

Na pitanje kako komentariše trku koja postoji u Evropi i svetu ko će prvi pokrenuti litijumski projekat zbog značaja kritičnih mineralnih sirovina, Bluit je rekao Tanjugu da će nekoliko projekata strateških sirovina u Evropi početi ranije nego u Srbiji i da će svi imati priliku da vide da litijumski projekti mogu bezbedno da se realizuju.

Kako je naveo, u Australiji, zemlji iz koje dolazi, litijum se proizvodi bezbedno uz punu podršku i nadzor zajednice, uz mere zaštite životne sredine.

"Možemo videti iste lekcije, ista pravila i procedure koje se mogu brzo prilagoditi za Srbiju i ponovo pozicionirati Srbiju kao lidera u sektoru lanca vrednosti električnih vozila u Evropi", poručio je Bluit.

Dodao je da je glavni trend u svetu dekarbonizacija transporta i energije.

"Vidimo da su potrebne baterije napajane litijumom koje mogu da skladište obnovljivu energiju. I vidimo da sa električnim vozilima napajanim litijumskim baterijama, poput vašeg telefona, možete da ih punite skoro zauvek. To je fundamentalna promena koju danas vidimo širom sveta. I Srbija ima neverovatnu priliku da bude na čelu te transformacije", naglasio je Bluit.

Govoreći o značaju litijuma u savremenom svetu, Bluit je rekao da je dovoljno samo da pogledamo koliko su izražene klimatske promene.

"Ako pogledamo oko sebe i ljudi razmisle kolike su bile temperature u Srbiji pre 20 godina, koliko smo snega imali u Beogradu u poređenju sa danas, vidimo uticaje globalnog zagrevanja i u Srbiji. Ako projektujemo nekoliko decenija unapred treba da se zapitamo kako će to uticati na živote ljudi, kao i poljoprivredu", napomenuo je Bluit.

Upozorio je da se zbog sagorevanja fosilnih goriva, uglavnom iz uglja, dizela i gasa, svet sve više zagreva, što povećava potrebu za dekarbonizaciju transporta i energije i da je zato potrebna obnovljiva energija i litijumske baterije koje mogu da je skladište.

Među 13 strateških projekata EU, sedam je u Kanadi, na Grenlandu, u Kazahstanu, Norveškoj, Srbiji, Ukrajini i u Zambiji, sa kojima EU ima strateško partnerstvo u lancima vrednosti sirovina.

Dva projekta su u prekomorskoj zemlji ili teritoriji, Grenlandu i Novoj Kaledoniji, a preostali se nalaze u Brazilu, Madagaskaru, Malaviju, Južnoj Africi i Velikoj Britaniji.

Deset od ovih strateških projekata odnosi se na strateške sirovine neophodne za električna vozila, baterije i skladištenje baterija, poput litijuma, nikla, kobalta, mangana i grafita.

Dva strateška projekta pokrivaju ekstrakciju retkih elemenata zemlje, koji igraju ključnu ulogu u proizvodnji visokoperformansnih magneta koji se koriste u vetroturbinama ili elektromotorima za tehnologije obnovljivih izvora energije i elektromobilnost.

U kombinaciji sa tri strateška projekta u EU koja pokrivaju preradu retkih elemenata zemlja, ovi dodatni strateški projekti će moći da povećaju bezbednost snabdevanja retkim elementima u EU.

Strateški projekti takođe pokrivaju bakar, koji se koristi od elektroenergetske mreže do mikroelektronike, volfram i bor, koji se koriste u automobilskom, obnovljivom, vazduhoplovnom i odbrambenom sektoru.

Strateški projekti će diverzifikovati izvore snabdevanja EU i povećati ekonomsku sigurnost. Istovremeno, projekti su osmišljeni da podstaknu stvaranje lokalne vrednosti u trećim zemljama, dodaje EK.

"Ova inicijativa dopunjuje listu od 47 strateških projekata u EU, usvojenu 25. marta 2025. godine. Ukupno, svih 60 strateških projekata doprineće konkurentnosti industrije EU, a posebno u sektorima kao što su elektromobilnost, obnovljivi izvori energije, odbrana i vazduhoplovstvo. Ti projekti su prvi rezultati sprovođenja Zakona o kritičnim sirovinama koji je stupio na snagu u maju 2024. godine", navodi se u saopštenju na veb stranici EK.