Ivanjac: Tri žarišta afričke kuge svinja u Srbiji, odmah obavestiti veterinara

BEOGRAD - Načelnica odeljenja za veterinarsku inspekciju Ljiljana Ivanjac izjavila je danas da su u Srbiji trenutno aktivna tri žarišta afričke kuge svinja, kao i da u zemljama u okruženju takođe postoje žarišta, a najviše u Hrvatskoj.

Ivanjac je za Tanjug rekla da se u Srbiji afrička kuga svinja pojavila u Mačvanskom, Podunavskom i Zapadnobačkom okrugu i apelovala na poljoprivrednike da shvate da se bolest lako širi i da ako primete neke simptome odmah obaveste veterinara.

"Kada govorimo o afričkoj kugi svinja, trenutna situacija u Srbiji je da imamo aktivna tri žarišta, u Mačvanskom regionu, na području opština Loznica i u naseljenom mestu Crna Bara. Kada govorimo dalje o našim regionima, to je Podunavski okrug i najnoviji, najsveži slučaj koji smo imali u opštini Zapadnobačkom okrugu, naseljeno mesto Bogojevo", navela je ona.

Prema njenim rečima, najviše žarišta u regionu ima u Hrvatskoj.

"Po svim informacijama koje do sada imamo, jedno od glavnih žarišta kada govorimo o prenosnicima svinjske kuge i susednim državama, znači to je najpre taj baranjski deo Hrvatske koji se naslanja na našu zemlju i tu govorimo praktično o afričkoj kugi svinja koja je prisutna sve vreme u šumama u baranjskoj regiji", objasnila je sagovornica Tanjuga.

Kako je rekla, podaci pokazuju da je dosta divljih svinja uginulo zbog afričke kuge svinja i sa srpske i sa hrvatske strane granice.

"Po informacijama, ima dosta uginulih svinja i na hrvatskoj strani i kod nas, govorimo o divljim svinjama, ali svakako, ovaj letnji period i navike domaćih životinja da u letnom periodu svinje izlaze na pašu takozvanu jesu šansa i mogućnost da domaće svinje obole od afričke kuge svinja jer se na tim pašama susreću i sa divljim svinjama. Mi lociramo da je to jedan od mogućih kontakata prenosa i, na žalost, stalnog održavanja afričke kuge svinja na ovoj teritoriji Balkana", ocenila je ona.

Ivanjac je naglasila da je jedan od načina prenošenja afričke kuge svinja trgovina tim životinjama i to, kako je rekla, nelegalan vid trgovine.

"Nelegalna trgovina je najpre kada životinja koja je utovarena, koja se transportuje od tačke A do tačke B, ne poseduje dokaz da ju je pregledao veterinar i ne poseduje dokaz da potiče iz mesta gde nemamo afričku kugu svinja kao zabeleženu bolest. To su jako lepe ponude za nižu cenu i niko nije imun na takve stvari, pa onda čovek zaboravi da je bolest ta koja može da ga ostavi i bez životinje i bez zarade što se najčešće dešava", rekla je ona.

Kako je navela, potrebno je da transporti životinja, ne samo svinja, budu prijavljeni veterinarskim stanicama i veterinarskoj inspekciji da bi postojao dokaz da je mesto odakle životinja potiče slobodno od afričke kuge svinja, da je životinja koja se pregleda u momentu utovara zdrava i da takva životinja može da bude bezbedno otpremljena na drugu tačku, a da se pri tome ne izazove prenošenje afričke kuge svinja s jednog mesta u drugo mesto.

Ivanjac je rekla da su država, veterinarska inspekcija, uprava za veterinu i ministarstvo poljoprivrede već dve godine u borbi sa afričkom kugom svinja.

"Mi smo svi na oprezu kada govorimo o afričkoj kugi svinja i, nažalost, ova bolest je u prethodne dve godine imala izuzetno jak intenzitet i nadamo se da se neće ponavljati takav intenzitet u ovoj i u sledećim godinama, jer je bolest takve prirode se dugo zadržava na tlu gde se javi", rekla je ona.

Dodala je da je Ministarstvo poljoprivrede nadoknađuje štetu gazdinstvima koja su pretrpela eutanaziranje obolelih životinja ili životinja koje su bile u zaraženoj zoni.

"Davana je novčana naknada za sve obeležene životinje na teritoriji gde je Uprava za veterinu sprovodila mere u cilju sprečavanja i suzbijanja ove bolesti", objasnila je ona.

Kako je rekla, resorno ministarstvo je u stalnom kontaktu sa ljudima, domaćim životinjama i veterinarskim stanicama.

"Veterinari su stalno u kontaktu sa poljoprivrednicima, vlasnicima životinja. Mi održavamo sastanke i susrete sa ljudima prenoseći iskustva iz drugih krajeva, opisujući bolest i skrećemo pažnju na nešto na što bi sam držalac životinja morao da obrati pažnju", objasnila je ona.

Prema njenim rečima, važno je da objekti gde se čuvaju, uzgajaju i drže životinje, a naročito svinje, budu čisti.

"Potrebno je da otpadne vode budu tako obezbeđene da ne bude mogućeg prilaza ni glodarima, ni psima, ni šakalima da ne bude raznošenja otpada, niti istovremeno mogućnosti da to privlači druge divlje životinje, naročito divlju svinju, koja bi u ovom slučaju mogla da bude prenosilac bolesti. Preporučujemo da odgajivač bude onaj koji jedini ulazi u obore ili da odredi jednu osobu koja će se brinuti o svinjama", objasnila je sagovornica Tanjuga.

Ona je dodala da je neophodno da osoba koja se stara o životinjama primeni sve mere opreza poput presvlačenja odeće iobuće, ali i koji će voditi računa odakle vodi poreklo hrana koja se nabavlja za životinje.

"Ako imate informaciju gde je već zabeležen slučaj afričke kuge svinja i znate da odatle potiče to hranivo, izbegavati ta mesta. i nabavljati hranu sa bezbednih područja. S druge strane, ako se svinje puštaju na ispašu, treba obratiti pažnju kakav je to prostor gde se svinje puštaju, da li je neko video divlju svinju u tim krajevima", rekla je Ivanjac.

Apelovala je da se na pojavu svakog simptoma bolesti, poput povišene temperatura ili slučaja da životinja ne jede onako kao ranije, vlasnik obrati veterinaru koji će preduzeti odgovarajuće mere.

"Veterinar preduzima mere koje su propisane zakonom, ako je potrebno posle pregleda životinje, uzimaju se uzorci krvi. Ukoliko je u pitanju već uginula životinja, pozvaćemo našu veterinarsku službu, veterinarski institut, veterinarskog inspektora, odradiće se protokol što znači uzimanje unutrašnjih organa potrebnih za analizu nakon čega čekamo dijagnozu. Naravno, svi ćemo biti srećni ako je dijagnoza negativna, a dešava se i to jer nije svako uginuće afrička kuga svinja, ali svako uginuće mora biti pregledano jer je bolest među nama", objasnila je ona.

Takođe, Ivanjac je rekla da bi svi oni koji drže svinje morali da budu oprezni jer se bolest lako širi i jer se bolest šiti kontaktom.

Prema njenim rečima, afrička svinjska kuga je i ekonomska bolest koja razara stočni fond.

"Tamo gde se pojavi pravi velike gubitke u broju populacije svinja. To se neizbežno odražava na tržište živim životinjama, odnosno svinjskim mesom", napomenula je ona.

Objasnila je da bolest ima svoj tok i da se brzo širi, što dovodi do toga da je potrebno potpuno očistiti oblasti u kojima se pojavila.

"To znači eutanazija, odnosno ubijanje i uklanjanje leševa svinja. Postoji i jedan period kada ne smete useljavati svinje ponovo u objekat. Nažalost, moram da kažem da u nekim krajima gde smo prošle godine imali svinjsku kugu nisu izvršene naše mere. Ja razumem domaćina koji želi da ima pune obore i da je ružno gledati u prazne obore, ali mora se sačekati taj neki period kada se relaksira cela oblast, kada Uprava za veterinu izda rešenje da je područje slobodno od afričke kuge svinja", naglasila je ona.

Kako je rekla, neophodno je sprovesti mere čišćenja i dezinfekcije kompletnih teritorija gde je postojala afrička kuga svinja da bi bilo moguće ponovno naseljavanje svinja u te oblasti.

"To je taj moment koji u stvari uslovljava da i ekonomija trpi jer vi ne možete imati stalno obore pune svinja jer u slučaju pojave ove bolesti imate i period čekanja, neuseljavanja obora svinjama, tako da sve ovo nije povoljna situacija kad govorimo o tržištu svinja jer su velike površine evropskih zemalja, a i jedan deo azijskih zemalja zahvaćeni ovom bolešću zbog čega imamo narušeni odnos između ponude i potražnje", navela je Ivanjac.

Dodala je da zemlje koje nisu imale slučajeve zaraze afričkom kugom svinja ne mogu da proizvedu onoliko prasića koliko je potrebno zemljama čiji je fond stradao.

"Bolest je u svom štetnom efektu praktično vidljiva na teritoriji cele cele Evrope. Poznato je iz ranijih istorijskih dešavanja ove bolesti, da su se Španija i Portugal 30 godina borile protiv afričke kuge svinja. Oni su uspeli da sačuvaju i da unaprede uzgajanje svinja, ali je borba trajala 30 godina sa stalnom pojavom, sa teškim merama koje su preduzimane u smislu ubijanja, devastiranja svinjskog fonda. Ja se nadam da se mi nećemo 30 godina boriti sa ovom bolešću, ali to zavisi od svih nas", zaključila je Ivanjac.