Vesić: Srbija nastavlja utabanom stazom rasta

BEOGRAD/KOPAONIK - Gradeći infrastrukturu gradimo budućnost ekonomski uspešne Srbije, poručio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, ističući da će značajna ulaganja u kapitalne projekte u kriznim vremenima doprineti da Srbija nastavi utabanom stazom rasta.

U autorskom tekstu za Kopaonik biznis reviju, Vesić je istakao da je u budžetu za ovu godinu, za kapitalne investicije rezervisano rekordnih 3,6 milijardi evra, i to u godini u kojoj mnoge zemlje strahuju od recesije.

Drugi priortet je da se preokrene trend pada u građevinarstvu, kako bi vrednost svih građevinskih radova prvi put dostigla četiri milijarde evra, čime se stvara osnova za stabilan rast BDP-a u narednih nekoliko godina, naveo je ministar.

Podseća da je prošle godine prvi put BDP Srbije premašio 60 milijardi evra, od čega je 5,5 odsto direktno iz državne kase usmereno u javne infrastrukture projekte, pa je oboren još jedan rekord - kapitalni rashodi budžeta dostigli su 404 milijarde dinara ili 3,44 milijarde evra.

Pri tome, više od trećine te sume za projekte od nacionalnog značaja iz budžeta isplaćeno je u dva poslednja meseca, neposredno nakon što je, krajem oktobra, formirana aktuelna Vlada Srbije.

Tako su sva kašnjenja tokom 2022. nadoknađena u novembru i decembru, kada je za kapitalne rashode investicije isplaćeno 146 milijardi dinara ili 1,2 milijarde evra, dodao je ministar.

'Tu, naravno, nije kraj. Zapravo je samo početak, s obzirom da je Vlada u budžetu za 2023. za kapitalne investicije opredelila još više novca, 427 milijardi dinara ili 3,6 milijardi evra. Time će biti postavljen novi rekord. I to uprkos procenama svih međunarodnih finansijskih institucija da će, ako se izuzmu posledice svetske finansijske krize na globalnu ekonomiju 2009. i pandemije korona virusa 2020, ove godine zbog povećanih geopolitičkih tenzija, rata u Ukrajini, pokidanih lanaca snabdevanja, rasta cena energenata i kamatnih stopa, stopa rasta svetskog BDP-a biti najmanja od početka 21. veka", ukazao je Vesić.

Konstatujući da je za očekivati da će pojačana geopolitička, a samim tim i ekonomska neizvesnost smanjiti "apetite" za ličnu potrošnju građana i investicionu aktivnost kompanija, ističe da bi bilo pogubno da se i Vlada Srbije opredelila za dodatno stezanje kaiša, jer bi to samo dodatno pojačalo stagflatorne pritiske iz okruženja, pre svega iz evrozone, kojoj MMF prognozira rast od samo 0,7 odsto u ovoj i 1,6 odsto u narednoj godini.

Takvu grešku, kaže, svojevremeno je napravila bivša Vlada Srbije u vreme svetske finansijske krize, od 2008. do 2012, kada je kapitalne rashode budžeta svela na samo 300 miliona evra godišnje, što je s jedne strane privredu gurnulo u još dublju recesiju, a s druge strane usporilo tempo njenog oporavka.

Epilog takve politike bio je da su skoro sve druge zemlje sveta nivo BDP-a iz 2008. dostigla već 2009. ili bar 2010, a Srbija je to uspela tek 2013, nakon promene vlasti, primetio je Vesić.

"Ni tada, naravno, nije trebalo izmišljati ‘toplu vodu’, već samo poslušati Džona Majnarda Kejnza, čije se preporuke u osnovi svode na to da država u kriznim vremenima, kada pada tražnja građana i privrede, pojača svoja ulaganja u infrastrukturu i da iz budžeta izdvoji dodatna sredstva za gradnju pteva, pruga, mostova, telekomunikacione i svake druge infrastrukture...”, naveo je ministar.

Na to je, podseća, svojevremeno upozoravao i Fiskalni savet, koji je više puta u tom periodu konstatovao da kapitalni rashodi nisu u skladu sa razvojnim potrebama zemlje i imperativom da se poveća nisko učešće kapitalnih rashoda u strukturi javnih rashoda.

"Takva prociklična politika imaće posebnu specifičnu težinu u ovoj godini i doprineće da Srbija, za razliku od nekih drugih zemalja, kojima preti stagnacija ili recesija, nastavi utabanom stazom rasta, za koji sam, na osnovu svih planiranih investicija, uveren da na kraju godine može biti veći od projekcija EBRD, koja je polovinom februara izašla sa novom procenom rasta BDP-a Srbije od dva odsto”.

Poručuje i da takav optimizam nije bez pokrića, jer budući rast zavisi, pre svega, od toga koliko se danas investira, a Srbija već godinama izdvaja sve više novca iz budžeta za kapitalne inesticije.

“One su prošle godine bile, a biće i ove 11-12 puta veće nego pre 10-15 godina. Tada su imale tretman statističke greške, a sada se za te namene izdvaja pet, šest odsto BDP-a. Uostalom, ne tako davno, ukupan udeo u BDP-u svih investicija, stranih direktnih, domaćih privatnih i domaćih javnih, bio je tek 17, 18 odsto i po tome je Srbija, zajedno sa BiH, bila na dnu lestvice evropskih zemalja”.

Navodi da se od uspešno sprovedenog programa fiskalne konsolidacije, kojim je sprečen bankrot zemlje, udeo investicija u BDP-u stalno povećava i nekoliko godina unazad je oko 23 ili 24 odsto.

Posebno je, kaže, značajno što, paralelno sa svim drugim, rastu izdvajanja za infrastrukturne projekte, jer se time postavljaju čvrsti temelji za stabilan i održiv privredni rast u narednom periodu.

Cilj vlade je da se po ključnim ekonomskim paramterima iz godine u godinu približava proseku EU, čiji član želimo da postanemo u dogledno vreme, a to podrazumeva relativno visoke stope rasta od četiri,pet odsto godišnje i to na srednji i dugi rok, poručuje.

"Upravo zbog toga, i uprkos tome što se već tri godine zaredom ekonomska situacija u svetu sve više komplikuje, Vlada Srbije i ne pomišlja da odustane ni od jedne investicije, od autoputeva, brzih saobraćajnica, puteva, mostova, obilaznica, brze pruge do granice sa Mađarskom, komunalne, kanalizacione i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada, širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima, gasnog interkonektora Srbija-Bugarska. Paralelno sa tim nastaviće se ubrzana modernizacija postojećih i gradnja novih objekata javne namene, za potrebe zdravstva, prosvete, nauke, sporta... Svesni smo da gradeći infrastrukturu gradimo temelje ekonomski prosperitetne Srbije”, naveo je Vesić.

Kao drugi, jednako važan prioritet MGSI biće da se zaustave, a zatim i prekinu negativni trendovi u građevinarstvu, započeti prošle godine.

Pojašnjava da je ta delatnost bila prva kolateralna šteta povećane globane neizvesnosti, rata u Ukrajini, rasta kamatnih stopa i cena građevinskog materijala, odnosno inflacije, koja je mnogim zemljama 2022. oborila višedecenijske rekorde.

Vrednost izvedenih radova u građevinarstvu prošle godine u Srbiji bila je realno za 11,8 odsto manja nego 2021.

“Da smo, kojim slučajem, uspeli da sprečimo taj pad, nama bi u 2022. BDP umesto za 2,3 odsto realno porastao skoro tri procenta. To je direktna posledica sve većeg značaja građevinarstva za srpsku ekonomiju”, naveo je Vesić.

Osim opravdanog blagog usporavanja u godini pandemije, učešće građevinarstva u stvaranju BDP-a konstantno raste, pa ministar navodi da je, prema zvaničnim podacima RZS, između 2015. i 2021. udeo građevinarstva u stvaranju BDP-a Srbije povećan sa 3,7 na šest odsto.

“A, pri tome je u tom periodu i BDP povećan sa 35,7 milijarde na 53,3 milijarde evra, a prošle godine na 60,2 milijarde evra. To drugim rečima znači da sada domaće građevinarstvo kreira vrednost od oko 3,2 milijarde evra, za dve milijarde evra ili 166 odsto više nego 2010, kada je BDP Srbije bio 31,5 milijardi evra, a građevinarstvo u njegovom stvaranju učestvovalo sa samo četiri odsto”.

Prema podacima APR, odnosno Centralne evidencija objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola, broj usvojenih zahteva povezanih sa građevinskim dozvolama je, u četvrtom kvartalu 2022. godine u Srbiji opao za 8.51 odsto, u odnosu na isti period 2021. godine.

Analizirajući organe nadležne za izdavanje dozvola pojedinačno, u najvećim gradovima, Sekretarijat za urbanizam Grada Beograda usvojio je 31,82 odsto manje zahteva, Grad Novi Sad 16,21 odsto, Grad Kragujevac 15,38 odsto, a Grad Niš 12,96 odsto, u poslednjem kvartalu 2022. godine, u odnosu na 2021.

Podaci pokazuju da je u četvrtom kvartalu 2022. vrednost izvedenih radova u stalnim cenama bila za 13,7 odsto manja nego u poslednjem tromesečju 2021.

“Dobra strana ove loše vesti je da je u septembru, oktobru i novembru pad bio veći, a u decembru manji od tog kvartalnog proseka, što ukazuje na laganu stabilizaciju tržišta, a cilj je da se u 2023. trend potpuno preokrene. Između ostalog, zbog toga je Ministarstvo i predložilo izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kojima će se ukinuti konverzija uz naknadu prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem”, dodao je Vesić.

Ukazuje da je cilj novih rešenja da se obezbedi veća transparentnost, smanji korupcija u izadavanju građevinskih dozvola, skrate rokovi za njihovo izdavanje, omoguće nove investicije, podstakne “zelena gradnja”, zaštiti životna sredina i spreči rušenje objekata pod zaštitom države.

“Svima kojima je stalo do ekonomskog napretka Srbije i koji se odgovorno bave u BDP-om i investiranjem znaju koliko je važno da se ukine konverzija uz naknadu. Zbog te naknade zaustavljeni su mnogi projekti, a po tom osnovu za 13 godina, koliko je važeći zakon na snazi, u budžet je uplaćeno samo 31 milion evra. Manje od tri miliona evra godišnje! A stotine miliona, možda i više milijardi evrae država i lokalne samouprave mogle su u međuvremenu da naplate u vidu doprinosa za građevinsko zemljište, PDV-a ili poreza na imovinu na nekretnine, izgrađene na 'spornim' lokacijama”, ukazao je Vesić.

Kako kaže, ako smo za 13 godina naplatili 31 milion, a izgubili milijarde evra javnih prihoda, jesmo li dobitnici ili gubitnici.

“Nije li to klasičan primer klanja vola za kilo mesa? Da je aktuelna vlast zaista populistička, kao što joj neki prigovaraju, verovatno nikome ne bi palo na kraj pameti da ukida konverziju uz naknadu, jer je upravo ona rezultat populističke politike”, poručio je Vesić.

Bivša vlast je, kaže, želela je tim Zakonom o planiranju i izgradnji, uz bajke da će se na taj način od “tajkuna” naplatiti milijarde evra, da ispravi sve “krive Drine” u procesu privatizacije.

“Umesto da se svi koji su kršili zakone procesuiraju po važećim propisima, bivša vlada je, da bi rešila jedan problem, konkretno problem Luke Beograd, zaustavila sve investicije na oko 5.000 lokacija. Na stranu što je i po tom njihovom zakonu više od 98 odsto konverzije obaveljeno bez ikakve naknade, jer taj zakon predviđa da investitor ili vlasnik može da dobije zemljište i bez naknade ako se ono nalazi oko glavnog objekta. S obzirom da to važi i za parkinge, prilaze, pomoćne prostorije, vlasnici su radije trošili godine na dokazivanju da im sve to zemljište treba za redovnu upotrebu nego da plate konverziju”, naveo je Vesić.

Uveren je da bi usvajanje predloženih izmena, o kojima je javna rasprava okončana 20. februara, omogućilo brzi početak gradnje na velikom broju lokacija i doprinelo otvaranju novih radnih mesta, bržem oporavku domaćeg građevinarstva, koje bi ove godine moglo da svoj udeo u BDP-u vrati na nivo od šest odsto, kakav je imalo 2021.

S obzirom da se 2023. očekuje BDP od oko 68 milijardi evra, to znači da vrednost radova u građevinarstvu prvi put može da premaši čeiri milijarde evra.

Dodaje da će u istom pravcu delovati i druge predložene promene, uvođenje e-Prostora i brže izdavanje građevinskih dozvola i saglasnosti za komunalnu infrastrukturu, dok će svi investitori moći će da biraju da li žele da sami prikupljaju saglasnosti ili da to rade za njih sekretarijati ili ministarstva, u zavisnosti od toga kod koga apliciraju za dozvolu.

Uz to, informacije o lokaciji moći će da rade i projektni biroi i notari, pa će svako moći da bira kako će dobiti informaciju, da li kod notara ili kod sekretarijata ili ministarstva.

S druge strane, bitno će se povećati i zaštita građana, jer će investitori, pre nego to počnu radove, morati da se osiguraju od štete trećim licima, koja će iz tog osiguranja moći da se naplate ako se, na primer, na susednim zgradama pojave pukotine ili nastane neki drugi vid oštećenja.

"Nova rešenja su jedinstvena, jer u isto vreme obezbeđuju dodatnu zaštitu i investitora i građana. Jedino će se pogoršati pozicija onih koji grade negelano, jer će to, ako predložene ismene budu usvojene, ubuduće biti krivično delo, a svakom preduzeću koje gradi bez dozvole preti oduzimanje licence”, naveo je ministar.

Konačno, nova rešenja doprineće i povećanju energetske efikasnosti, jer će sve zgrade koje budu izgrađene posle stupanja novog zakona na snagu morati da imaju sertifikat o energetskim svojstvima, dodao je Vesić.

Za postojeće zgrade javne namene, Republika, Pokrajine, preduzeća lokalne samouprave i ustanove imaće rok od tri godine da pribave zeleni sertifikat, koji će izdavati nova Agencija za prostorno planiranje i urbanizam.

Pravna lica imaće rok od pet godina urade elaborate za dobijanje energetskog pasoša za svoje ranije sagrađene zgrade, dok će za stare stambene zgrade rok biti duplo duži, a elaborate za njih će raditi lokalne samouprave o svom trošku, bez prava da to naplate stanarima.

“Usvajanje novih zakonskih rešenja i rekordni kapitalni rashodi u budžetu za 2023. omogućiće Vladi Srbije, da deluje anti-ciklično, da investira baš u vreme kada će se zbog krize privredna aktivnost privatnog sektora donekle usporiti, čime će pomoći da se sačuvaju postojeća, pa čak i otvore nova radna mesta u preduzećima koja će biti angažovana za gradnju saobraćajne i druge infrastrukture i nekretnina”.

Na taj način osiguraće se stabilan privredni rast Srbije i u nestabilnim vremenima, u kojima MMF u najnovijim, januarskim prognozama za tri najjače ekonomije EU, za Nemačku, Francusku i Italiju predviđa stope rasta u rasponu od 0,1 do 0,7 odsto, a u Velikoj Britaniji pad privredne aktivnosti od 0,6 procenata.

"To je samo potvrda da natprosečne stope rasta srpske ekonomije u tri prethodne godine, nisu bile nikakva slučajnost, već su postala pravilo. A taj put utabali smo upravo gradnjom puteva, pruga i druge infrastrukture, bez koje ne bi bilo ni novih privatnh, domaćih i stranih investicija", zaključio je Vesić.