Bojan Dimitrijević: Država će analizirati da li paket mera doprinosi poboljšanju standarda

BEOGRAD - Ekonomista i član fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević izjavio je danas da će država sigurno analizirati da li novi paket ekonomskih mera koji je predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, doprinosi svom cilju, a to je poboljšanje standarda upravo za one kategorije stanovništva koje imaju niža primanja od proseka.

"Sigurno je država izračunala koliki je to eventualni trošak za budžet, kao i da li te mere mogu da se nastave, da li mogu da se prošire i da li bi te mere mogle da obuhvate i veći broj korisnika potencijalno", rekao je Dimitrijević za Tanjug.

Ukazao je da će novi kratkoročni paket ekonomskih mera na državni budžet uticati manje nego kada bi to bile trajnije mere.

Dimitrijević je istakao da je država rešena da pomno prati efekte novih ekonomski mera.

Govoreći o najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića da kamatne stope na gotovinske, potrošačke i stambene kredite u Srbiji budu smanjene, Dimitrijević je ocenio da će to biti značajna ušteda.

"Vrlo često se dešava da vi u životnom veku jednog kredita otplatite gotovo još jedan kredit na ime kamate. Prema tome smanjivanje kamate jeste značajna potencijalna ušteda. To može da bude ušteda od nekoliko hiljada mesečno, a kada to multiplikujete na godinu dana, pa projektujete na pet ili 10 godina dođete do pristojne uštede za jedan porodični budžet. Ljudima sa manjim primanjima je svaka hiljadarka dragocena", rekao je Dimitrijević.

Dodao je da banke najčešće neformalno postignu prećutni dogovor oko kreditiranja i taj dogovor Dimitrijević ocenjuje kao kartelski i oligopoloski.

"U okolnostima kada je naša inflacija sada negde do četiri odsto na godišnjem nivou nema opravdanja da kamata bude gotovo tri puta ili čak četiri puta veća u odnosu na stopu inflacije", istakao je Dimitrijević.

Govoreći o meri smanjenja trgovačkih marži, Dimitrijević je rekao da "trgovci rade dvadesetak godina šta hoće" i dodaje da su rokovi plaćenja od strane trgovina šest meseci, a to se u praksi pretvara u 300 dana dok zapravo rokovi ne bi trebalo da budu dužu od 30 ili 60 dana.

"Vlada će morati verovatno u perspektivi da donese meru u kojoj će naterati trgovce da plaćaju dobavljačima u kraćem roku", kaže Dimitrijević.

Osim toga, dodao je da se mora ograničiti trgovački rabat na ne više od 10 odsto kako ne bi bio ugrožen dobavljač.

"Mora se još šire i još strože zahvatiti ova oblast, pri čemu neke stvari nije tako jednostavno kontrolisati", ocenjuje Dimitrijević.

Naveo je da nekoliko trgovinskih lanaca kontroliše više od 50 odsto proizvodnje, kao i da postoji prećutni kartelski dogovor kada se ključni ljudi tih trgovinski lanaca sastanu i odrede kolike će biti marže ili je samo jedan lider koji u grani određuje cene, a ostali ga slede.

"Mali dobavljač je tu u ekstremno nepovoljnoj situaciji, njegova pregovaračka moć je mala i ona nema prostora da nametne racionalnije niže cene koje bi onda imale povoljnije efekatna građana", kaže Dimitrijević.