Kvartalni monitor: Privreda bolja u drugom kvartalu, ali i dalje ispod očekivanja

BEOGRAD  - Privreda Srbije je u drugom kvartalu 2025. ostvarila nešto povoljnija kretanja nego na početku godine, ali ukupni rezultati ostaju i dalje ispod očekivanja usled delovanja i globalnih i lokalnih faktora, izjavio je danas izvršni urednik "Kvartalnog monitora" Saša Ranđelović.

On je na predstavljanju 81. biltena ekonomskih trendova i politika u Srbiji "Kvartalni monitor ", kojeg zajedno izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN ), kazao da usporavanje privrednog rasta, pad stranih investicija i ponovni rast inflacije ukazuju na izazove koji zahtevaju pažljivo vođenje ekonomske politike i sprovođenje strukturnih reformi.

"Privreda Srbije u drugom kvartalu 2025. ostvarila je bolji rezultat u odnosu na prvi kvartal, ali je i dalje on ispod očekivanog, a dosadašnja kretanja revidirala su prognoze privrednog rasta od 4,2 odsto na 2,5 odsto", rekao je Ranđelović.

On je naveo da je u drugom kvartalu bruto domaći proizvod (BDP) Srbije porastao medugodišnje za 2,1 odsto, dok je u odnosu na prethodni kvartal ostvaren desezonirani rast od 1,1 odsto.

"Najveći doprinos rastu dolazi iz informaciono-komunikacionih tehnologija, koje nastavljaju snažan uspon. Nasuprot tome, građevinarstvo beleži pad, dok je industrijska proizvodnja zabeležila rast od 3,1 odsto međugodišnje, koncentrisan pre svega u nekoliko delatnosti - automobilskoj, industriji gume, naftnih derivata i osnovnih metala, što je posledica aktiviranja nekih proizvodnih kapaciteta u auto industriji i proizvodnji gume, ali i niske osnove za poređenje u proizvodnji nafte i koksa - usled rekonstrukcije rafinerije NIS prošle godine", rekao je Ranđelović.

Prema njegovim rečima slabiji rezultati u pogledu rasta privrede u odnosu na plan, objašnjavaju se padom investicija i neto izvoza, dok su domaća potrošnja i javna potrošnja delimično ublažile negativne efekte.

Na tržištu rad, kako dodaje primećuje se stagnacija zaposlenosti, uz blagi rast nezaposlenosti na 8,5 odsto u drugom kvartalu, dok ukupna registrovana zaposlenost stagnira, a neformalna se smanjuje.

"U privatnom sektoru zaposlenost je porasla za oko 9.000 medugodišnje, dok je u javnom sektoru smanjena za oko 3.000 zaposlenih. Realne zarade nastavile su rast po stopi od 6,4 odsto medugodišnje, dok je rast produktivnosti rada iznosio svega 1,8 odsto i ovakav nesklad između rasta zarada i produktivnosti negativno utiče na konkurentost privrede, naročito u izvoznim i investicionim sektorima", kazao je Ranđelović.

On je naveo i da je platni bilans Srbije u drugom kvartalu dodatno pogoršan usled povećanja spoljnotrgovinskog deficita, smanjenja suficita na računu sekundarnog dohotka, odnosno doznaka, ali i nastavka pada stranih direktnih investicija.

Kako je naglasio, deficit tekućeg računa dostigao je u drugom kvartalu blizu 1,4 milijarde evra ili 6,3 odsto BDP-a, dok je na nivou prvog polugodišta bio 4,8 odsto BDP-što je za 2,1 procentni poen vise nego u istom periodu prošle godine.

"Spoljnotrgovinski deficit je u drugom kvartalu porastao na 5,6 odsto BDP-a, pri čemu je rast izvoza robe od 8,7 odsto bio nešto sporiji od rasta uvoza koji je bio 8,9 odsto", rekao je on.

Naveo je i da je neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) pao je u drugom kvartalu na 366 miliona evra odnosno 1,7 odsto BDP-a, dok je na nivou prvog polugodišta iznosio 942 miliona evra ili 2,2 odsto BDP-a, a to je za čak 59 odsto manje nego lane.

"Posledično, devizne rezerve su u drugom kvartalu smanjene za 565 miliona evra, a u prvoj polovini godine za ukupno 1,7 milijardi evra. Pogoršanje stanja u platnom bilansu posledica je pre svega nepovoljnih kretanja u privredama EU, koje predstavljaju značajne trgovinske partnere za Srbiju, kao i značajne izvore investicija i doznaka", rekao je izvršni urednik Kvartalnog monitora.

On podseća i da je nakon perioda usporavanja, inflacija od juna ponovo ubrzala navodeći da je u julu međugodišnja stopa inflacije iznosila 4,9 odsto što je ponovo iznad gornje granice ciljanog koridora Narodne banke Srbije (NBS) koji je 4,5 odsto.

Dodao je da ključni razlog ubrzanja inflacije u Srbiji leži u rastu cena neprerađene hrane zbog nepovoljnih vremenskih uslova, ali činjenica da je i bazna inflacija iznosila 4,7 odsto pokazuje da su prisutni širi inflatorni pritisci.

"Mere vlade u pogledu ograničavanja trgovačkih marži mogu u kratkom roku uticati na blago usporavanie inflaciie, ali se ne očekuie da ti efekti u srednjem roku budu izraženi", rekao je on.