Macut: BIotehnologija i veštačka inteligencija su dva stuba budućnosti

BEOGRAD - Međunarodna konferencija "AI_4_LIFE: Biotech Future Forum" počela je danas u Beogradu, a predsednik Vlade Srbije Đuro Macut je na otvaranju skupa istkaao da Srbija puno ulaže i u razvoj biotehnologije i postaje regionalni centar novih tehnologija.

Macut je istakao da su prethodni forumi pokazali da je zajedničkim radom vlade, nauke i privrede moguće stvoriti jak biotehnološki ekosistem. "Srbija danas nastavlja da postavlja više ciljeve, da ubrzava razvoj, unapredi saradnju i postane prepozata biotehnološka nacija. Naš fokus je na biotehnologiji, prepoznat je i od Svetskog ekonomskog foruma, a Srbije se aktivno pridružila njihovoj globalnoj inicijativi", rekao je Macut.

Takođe, Macut je istakao da je država da bi osigurala koordinaciju u toj oblasti, 2022. godine osnovala Centar za četvrtu industrijsku revoluciju, a čijim radom, kao i brojnim aktivnostima na izgradnji infrastrukture i propisa, Srbija svake godine jača svoj biotehnološki potencijal. "Danas naša zemlja gradi snažan ekosistetm bioekonomije, zasnovan na tri stuba, infrastrukturi, partnerstvu i edukaciji", dodao je Macut.

Premijer je istakao i da otvaranjem državnog data centra u Kragujevcu i planiranjem inovacionih distrikta Srbija postaje regionalni centar digitalnih i biotehnoloških informacija. "Visoko mesto na našoj agendi zauzima i digitalizacija zdravstva. Usvojen je nov zakon o elektronskim zdravstvenim kartonima i nacionalnom registru genetičkih podataka. Tako Srbija postaje deo svetskih trendova u personalizovanoj medicini", rekao je Macut.

Dodao je da je država ponosna na Bio4Campus, najveći nacionalni projekat za povezivanje nauke, zdravstva i privrede, koji srpskim naučnicama omogućava da rade na razvoju lekova nove generacije u saradnji sa vodećim svetskim kompanijama. Dodao je da je plan da taj kampus uskoro okupi više od 5.000 studenata i 1.000 doktora nauka, čime će postati centar znanja i inovacija jedinstven u regionu. "Biotehnologija i veštačka intelegencija su dva ključna stuba budućnosti. One nam daju moć da odgovorimo na izazove savremenog sveta pre svega u medicini poljoprivredi i energetici", kazao je Macut.

Balint: Nauka je najmoćnija kada služi životu, Srbija prati trendove

Nauka je najmoćnija kada služi životu i neka ovaj skup služi životu, izjavio je ministar nauke u Vladi Srbije Bela Balint na zatvaranju današnjeg rada Biotech Future Foruma 2025.

On je istakao da se može reći da je Srbija postala prepoznata kao zemlja koja prati globalne trendove i aktivno učestvuje u izradi novih koraka, novih dostignuća na polju i veštačke inteligencije i biotehnologije.

Naveo je da se nada da će do sredine ili do kraja sledeće godine biti izgrađen i Bio4 kampus gde će biti zastupljeni svi elementi od biomedicine do biodiverziteta.

Prema njegovim rečima, na forumu je učestvovalo više od 30 zemalja i svi učesnici su, kako je rekao, dali svoj doprinos u formiranju današnjeg sveta.

Gnjatović: Potrebna veća saradnja između akademske zajednice i privatnog sektora

Državna sekretarka u ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Marija Gnjatović izjavila je danas da je u Srbiji potrebna veća saradnja između akademske zajednice, naučnih institucija i privatnog sektora, kao i da je potrebno da takav vid saradnje postoji od samog početka procesa razvoja inovacija.

"Imala sam mnogo prilika da u prošlosti vidim upravo to, da naučnici nemaju dovoljno informacija o tržištu, tržišnim potrebama, kao ni o razvoju biznisa. Oni se bave razvojem inovacija bez poznavanja procesa proizvodnje. O tome takođe moramo razmišljati od samog početka razvoja inovacije, posebno kada govorimo o razvoju inovacija u oblasti biotehnologije i životne sredine", rekla je Gnjatović na panelu Bio4 Campus ''Od istraživanja do uticaja - strategija transfera tehnologija'', a u okviru Biotech Future foruma.

Gnjatović je ocenila da je veoma važna povezanost i komunikacija sa regulatornim telima od samog početka tog procesa, kao i da je potrebno da se unapredi saradnja.

"Iz moje perspektive, da podržimo takvu saradnju kroz različite programe, projekte, kao i kroz organizaciju događaja koji stvaraju prilike za povezivanje. Time možemo početi da menjamo način razmišljanja u našoj naučnoj zajednici kada je reč o razvoju i poslovnom razvoju", dodala je Gnjatović.

Bojović: Forum o biotehnologijama pravi mostove saradnje među državama

Centar za četvrtu industrijsku revoluciju osnovali su Vlada Srbije i Svetski ekonomski forum sa idejom da zajedno upostavljamo mostove saradnje širom sveta, izjavila je danas direktorka ovog centra Jelena Bojović.

Ona je na panelu na Biotech Future Forumu 2025. na kome su učestvovali predstavnici pet ambasada u Srbiji rekla da veruje da će taj panel pomoći da se mostovi između država u oblasti biotehnologije prave brže i efikasnije kao i da će pomoći dovođenje inovacija u Srbiju.

Ambasadorka Kanade u Srbiji Mišel Kameron istakla je da problemi sa kojima se države suočavaju ne poznaju granice, što se videlo i u slučaju pandemije korona virusa, sve manjim prinosima poljoprivrednih kultura zbog klimatskih promena i slično.

"Čula sam od onkologa da recimo imaju probleme sa nedostatkom podataka o određenim vrstama raka. Tu recimo saradnja među državama može dati dobre rezultate, mogućnosti koje inače donosi saradnja su ogromne i mnogo bi se uradilo kada bi zemlje delale zajedno", rekla je ona.

Misuraka: U Srbiji i drugim zemljama Balkana primena AI je vrlo važna

Suosnivač i potpredsednik za tehnološku diplomatiju kompanije "Inspiring Futures SA" iz Španije Đanluka Misuraka izjavio je danas da se upravljanje veštačkom inteligencijom (AI) u javnom sektoru mora posmatrati višedimenzionalno i primetio da je u Srbiji, i drugim državama Balkana, primena AI u različitim sferama veoma važna i značajna.

"Rekao bih, i verujem da je uloga ovog centra da se osigura da se usvajanje veštačke inteligencije i digitalne tehnologije proširi u celom društvu, dakle kako sarađujemo između različitih zainteresovanih strana, akademske zajednice, industrije i, naravno, samog društva", rekao je Misuraka u obraćanju tokom "Biotech Future Forum" koji se održava u Beogradu, govoreći o primeni AI u javnim sektorima.

Misuraka je ukazao da svi moramo biti spremni da se nosimo sa "poremećajima" koje tehnologija sa veštačkom inteligencijom donosi vladinim sistemima i društvu.

"Moramo da dizajniramo nove modele upravljanja, kako se usluge pružaju, kako se podaci upravljaju i način na koji se algoritamsko donošenje odluka implementira. Da li smo spremni za to?", upitao je Misuraka.

Jovanović: Beograd je danas domaćin vodećim stručnjacima iz biotehnologije

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je na otvaranju konferencije Biotehnologija budućnosti da će danas na ovom forumu kroz sedam plenarnih predavanja, dva centralna panela i sedam paralelnih sesija, biti istraženo kako biotehnologija i veštačka inteligencija podržavaju život i poboljšavaju njegov kvalitet i kako oblikuju budućnost zdravlja, inovacija i samog društva.

"Četvrtu godinu zaredom organizujemo Biotech Future Forum, skup posvećen znanju, inovacijama, napretku i novim tehnologijama. Otvaranje konferencije je prilika da se prisetimo da je 1922. godine nastao Centar za četvrtu industrijsku revoluciju, koji su osnovali Vlada Srbije, Svetski ekonomski forum i program Ujedinjenih nacija za razvoj. Baveći se biotehnologijom, bioekonomijom, digitalizacijom i primenom veštačke inteligencije u zdravstvu, centar pruža snažnu podršku inovacijama i razvoju našeg društva", rekao je on.

Naveo je da je organizatorima čast da ove godine ugoste neke od vodećih svetskih stručnjaka, među kojima su dobitnici Nobelove nagrade za hemiju profesor dr. Robert Huber, dr. Craig Venter, pionir projekta ljudskog genoma, dr. Eva Marija Hembis iz kompanije Nvidia, doktor Đan Luka Misuraka iz međunarodne konsultantske kompanije Inspiring Features. Doktor Ognjen Milićević iz kompanije AgeTech. "U salama koje nose imena najvećih vizionara, Nikole Tesle, Mileve Marić-Ajnštajn i Ane Savić, imate priliku da pratite paralelne sesije na kojima će svetski i domaći stručnjaci razgovarati o tri glavne teme ovogodišnjeg foruma, modelovanju zdravlja, modelovanju inovacija i modelovanju života uz veštačku inteligenciju", rekao je Jovanović.

Prema njegovim rečima Srbija je već definisala digitalizaciju i inovacije kao ključne stubove za rast, napredak i razvoj društva a prioriteti su na veštačkoj inteligenciji, biotehologiji i infrastrukturi. "Cilj nam je da kao lider digitalne transformacije u regionu dodatno jačamo našu poziciju na međunarodnom tržištu. Brojne start-up kompanije koriste veštačku inteligenciju u dijagnostici i poljoprivredi, dok država definiše nove regulatorne okvire za zdravstvene podatke i digitalizaciju zdravstvenog sistema. Protekle decenije smo ubrzano investirali u najmoderniju digitalnu inovacionu infrastrukturu u ovom delu Evrope, kako bismo ubrzali inovacije u brojnim sektorima", istakao je on. 

Dodao je da je rezultat toga izvoz IKT usluga u 2024. godini od rekordnih 4,1 milijarde evra, što je 20 odsto više nego u prethodnoj 2023. godini, uz suficit od 3,2 milijarde evra. Dalji rast je nastavljen i u 2025. godini, gde je u prvih osam meseci zabeležen rast od 13 odsto u odnosu na isti period 2024. godine. "IKT sektor trenutno zapošljava više od 115.000 stručnjaka i ovim tempom rasta Srbija će do kraja 2025. godine premašiti rekordnih 4,5 milijardi evra u izvozu. Još 2019. godine Vlada Srbije donela je strategiju razvoja veštačke inteligencije za period do 2025. godine, a u januaru ove godine usvojila je drugu strategiju za period do 2030. godine", naglasio je Jovanović.

Omundsen: Srbija je rano razumela budućnost biotehnologije, pozicionira se kao centar regiona

Šef za digitalnu inkluziju i član Izvršnog odbora Svetskog ekonomskog foruma Keli Omundsen izjavila je danas na Međunarodnoj konferenciji "AI_4_LIFE: Biotech Future Forum" da je Srbija rano razumela budućnost biotehnologije i dodala da Centar za četvrtu industrijsku revoluciju pozicionira Srbiju kao regionalno središte za nove tehnologije.

Omundsen je istakla i da se ta konferencija uspostavila kao vodeća evropska platforma za istraživanje kako biotehnologija i veštačka inteligencija oblikuju budućnost zdravlja, industrije i društva. "Srbija je rano razumela ovu budućnost. Postali ste prva zemlja u regionu koja se pridružila mreži Centra za četvrtu industrijsku revoluciju Svetskog ekonomskog foruma, globalnoj platformi koja pomaže liderima da predvide nove tehnologije i ubrzaju njihovo održivo i inkluzivno usvajanje. Ova odluka je bila smela i isplatila se", rekla je Omundsen.

Dodala je da je, u tesnoj saradnji sa vladinim institucijama, akademskom zajednicom i industrijom, Centar za četvrtu industrijsku revoluciju unapredio način na koji biotehnologija i veštačka inteligencija u zdravstvu neguju odgovorne inovacije i pozicionira Srbiju kao regionalno sedište za nove tehnologije.

Takođe, ocenila je da nacionalno liderstvo, u kombinaciji sa globalnom saradnjom, može da ima pravi uticaj. "Njegov rad ne samo da podržava nacionalnu bioekonomiju, već doprinosi i globalnim naporima Svetskog ekonomskog foruma da oblikuje okvire upravljanja za biotehnologiju i veštačku inteligenciju, osiguravajući da su inovacije i inkluzivne i održive. A sada se nalazimo na prekretnici. Ovogodišnja tema, Veštačka inteligencija za život, modeliranje zdravlja, inovacija i društva, tačno odražava gde se nalazimo, na preseku nauke, politike i biznisa", kazala je ona.

Učesnicima ovogodišnje konferencije obratio se i Vršilac dužnosti administratora Programa Ujedinjenih nacija za razvoj Haoliang Su putem video poruke koji je naveo da forum i njegova tema ističu značaj kako veštačka inteligencija i biotehnologija preoblikuju suštinu našeg života. Su je dodao da su ljudi svesni da "Biotech" koristi žive sisteme i organizme, a kako bi razvio medicinska, agrokulturna i ekološka rešenja. "Zajedno sa Vladom Srbije i Svetskim ekonomskim forumom mi takođe podržavamo razvoj Centra za ćetvrtu industrijsku revoluciju. Taj hab spaja naučnike, kreatore politike, investitore i preduzetnike kako bi proširili biotehnološki kapacitet i globalnu vidljivost Srbije", kazao je Su.

Dobitnik Nobelove nagrade i počasni direktor Instituta za biohemiju Maks Plank, Robert Huber održao je predavanje na temu "Vek vizije u prirodnim naukama i medicini" i tom prilikom ukazao da se trenutno fantastične stvari dešavaju u biologiji, biohemiji i u strukturalnoj biologiji i poručio mladim ljudima koji još nisu odlučili u kom pravcu će poći u svojim naučnim životima, da bi trebalo da se odluče i okrenu strukturalnoj biologiji. "Govorim vam o želji da se vidi blizu i daleko. I ova želja dostiže mnogo više od veka i voleo bih da ukažem na britanskog biologa Roberta Huka i reči iz njegovog dela Mikrogafije iz 1665. godine: Izumom optičkih naočara i pomoću teleskopa ne postoji ništa tako daleko što ne može da se predstavi našem pogledu, a uz pomoć mikroskopa ne postoji ništa tako malo što bi izbeglo naše istraživanje. Stoga je razumu otkriven novi vidljivi svet", kazao je Huber. 

Fokus dugovečnosti se menja sa puke dugovečnosti na život u dobrom stanju

Fokus dugovečnosti se poslednjih decenija prebacuje sa puke dugovečnosti koja podrazumeva samo dug život, na dugovečnost koja uključuje kvalitet života, odnosno život u dobrom zdravlju i kondiciji, rečeno je danas na Biotech Future Forumu 2025, koji se održava u centru Ložionica u Beogradu.

Na panelu "Nauka dugovečnosti: produžavanje zdravlja i života", koji je izazvao veliku pažnju publike, razgovaralo se o savremenim naučnim pristupima koji imaju za cilj produženje zdravog životnog veka, odnosno kako biotehnologija, medicina i veštačka inteligencija mogu doprineti boljem razumevanju procesa starenja i unapređenja kvaliteta života. Cilj rasprave, kako su sami učesnici rekli, jeste kako društvo može da se pripremi za budućnost u kojoj ljudi žive duže i zdravije.

Govoreći o tome kako vide stanje u ovoj oblasti za 10 godina, stručnjaci su poručili da očekuju da će savremene tehnologije biti dostupnije većem broju ljudi i da dugovečnost neće biti samo za bogate. Poručili su takođe da ima još puno prostora za inovacije u propisivanju terapije.

Švajcarska specijalistkinja interne medicine i onkologije i globalno priznata liderka u oblasti medicine dugovečnosti, Evelin Bišof ukazala je da postoji jaz između inovacija i dobrih otkrića i kliničke prakse koja bi bila prihvaćena. "Ljudi mogu da koriste biomarkere starenja i da naprave svog digitalnog blizanca i da vide da li je nešto za njih dobro ili nije. Ova vrsta medicine nije namenjena samo zdravima nego i onima koji su bolesni i koji bi trebalo da imaju svoj plan zdravlja", rekla je ona.

Din Ho sa Nacionalnog univerziteta Singapur je ukazao na značaj personalizacije u lečenju i istakao da je važno odrediti tačnu dozu terapije za svakog pacijenta, i to u raznim uzrastima. "Optimum ne može da se fiksira, jer se menjamo sa vremenom", istakao je on. Ocenio je da je proces starenja stanje kao da na čoveka ide brzi voz i da se ne može rešavati uzimanjem lekova već bi na usporavanju starenja trebalo raditi na duže staze.

Prodekan za nauku i međunarodnu saradnju, Katedre za toksikologiju "Akademik Danilo Soldatović" Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Aleksandra Buha Đorđević se osvrnula na veliku izloženost ljudi raznim hemikalijama i njihovom uticanju na starenje a hemikalije kako je ocenila dodaju ulje na vatru starenja "Utvrđuju se bezbedni nivoi izloženosti hemikalijama, međutim mi smo zapravo izloženi toksičnim koktelima. Uzimamo ih kroz hranu, udišemo i oni, iako su u granicama koje se vode kao bezbedne, udruženi škode našem zdravlju", istakla je ona. Navela je da bi u usporavanju starenja trebalo više pažnje da se posveti ekspozomu, odnosno izloženosti hemikalijama od rođenja do kraja života.