Ambasadorka Švajcarske An Lugon-Mulan: Srbija spremna da pomogne u borbi protiv zagađenja

BEOGRAD - Ambasadorka Švajcarske u Srbiji An Lugon-Mulan pohvalila je doprinos Srbije u spremnosti da pomogne u borbi protiv emisije gasova sa efektom staklene bašte i istakla da je to velika šansa da Srbija izgradi nisko karbonsku privredu.

"Srbija se obavezala da će smanjiti emisiju gasova za 40 odsto do 2030. i pokazala da je spremna da pomogne i da se pridruži borbi protiv emisije gasova sa efektom staklene bašte", rekla je ambasadorka na panelu "Treća generacija nacionalno utvrđenih doprinosa i politika i mere za dekarbonizaciju" u okviru "Dijaloga o klimatskim promenama" koji su na Beogradskom sajmu organizovali Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Programom UN za razvoj i timom UN u Srbiji.

Ona je istakla da se ceo svet nalazi se u kritičnom trenutku i da su efekti zagađenja vazduha sve vidljiviji, a pre svega u sve nesigurnijem snabdevanjem hranom i vodom.

"Ali to je istovremeno i velika šansa za sledeće generacije da pređu sa ambicije na konkretne korake, daje nam priliku da izgradimo nisko karbonske ekonomije i nisku zavisnost od fosilnog goriva", rekla je Lugon-Mulan.

Navela je da se Švajcarska obavezala da do 2031. smanji emisije gasova za 65 odsto u odnosu 1990.

"Švajcarska smanjuje zavisnost od fosilnog goriva i povećava upotrebu biomase, pogotovo kod grejanja. Ključna mera za sve kompanije je da naprave mape puta za dekarbonizaciju, a promovišemo i smanjenje potrošnje energije", rekla je Lugon-Mulan.

Istakla je da Švajcarska, preko UN, podržava druge države, a među njima i Srbiju.

"Sarađujemo sa 10 opština u sistemima daljinskog grejanja gde će se centralno grejanje obavljati biomasom", navela je ambasadorka.

Šef odseka za ublažavanje klimatskih promena u Ministarstvu zaštite životne sredine Dragana Radulović rekla je da je ministarstvo uradilo mnogo toga u proteklih 10 godina na polju klimatskih promena.

"Srbija je jedna od malog broja država koja je ispoštovala svoje obaveze iz Pariskog sporazuma i dostavila svoj Nacionalno utvrđeni doprinos 3 (NDC). Tim dokumentom mi potvrđujemo da smo na istoj trajektoriji koju smo započeli pre 10 godina", rekla je Radulovićeva.

Podsetila je da prvi NDC bio prilično skroman i da je zato Srbija bila izložena kritikama, ali da sada NDC 3 ima četiri puta veći target nego prvi, a smanjenje emisija je duplirano u odnosu na prvobitni plan.

"Bilo najm je važno da NDS bude utemeljen u javnim politikama. Sada možemo da planiramo naš niskougljenični razvoj. Svi sektori privrede treba da doprinesu smanjenju gasova sa efektom staklene bašte", navela je Radulovićeva.

Dodala je da je za ministarstvo bilo važno uspostavljanje strateškog okvira tako da možemo da planiramo niskougljenični razvoj.

"Mi smo uspostavili zakonodavno-strateški okvir koji našoj industriji i privredi daje prostor i sigurnost da krene ka merama niskougljeničkog razvoja koji planiraju. Srbija i sve njene institucije postavljaju uslove da se naša privreda uskladi sa zahtevima evrpskog tržišta, da se modernizuje, da bude konkurentnija, i da se nastavi razvoj sa smanjenjem emisije gasova sa staklenom baštom", rekla je Radulovićeva.

Pomoćnica ministarke za energetsku efikasnost i klimatske promene Ministarstva rudarstva i energetike Maja Vukadinović rekla je da Srbija planira da ubrza dekarbonizaciju i da poveća korišćenje energije iz obnovljivih izvora energije.

"Srbija ima potrebu za dekarbanizacijom zato što više od dve trećine energije dobija iz uglja. Za to su neophodna finansijska sredstava, posebno ona koja se odnose na energetsku efikasnost", rekla je Vukadinovićeva.

Istakla je da se Srbija obavezala da do kraja decenije svaki drugi megavat struje bude proizveden iz obnovljivih izbora energije, a do kraja 2040. da skoro potpuno energetski sektor bude dekarbonizovan.

"Cilj jeste ambiciozan, ali i realan. Mislim da imamo vremena da to ostvarimo", rekla je Vukadinovićeva.

Dodala je da se značajno povećavaju kapacite solarnih elektrana, a posebno vetro-parkova kod nas.

Što se tiče energetske efikasnosti, istakla je da Srbija, u saradnji sa Svetskom bankom, radi na projektu gašenja individualnih ložišta i da građani mogu da dobiju subvencije za to.

Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović ocenio je da u Srbiji postoji napredak u zelenoj agendi, ali da je on najveći u regulatornom obliku, dok je implementacija složena i skupa i za nju treba velika količina novca.

"Nisam siguran da je dekarbonizacija i zelena tranzicija vodeći navigator naše privrede. Napredak postoji, ali je najveći u regulatornom obliku, ali je implementacija složena. To je skupo, treba nam remont javnih politika, treba nam novo tržište kapitala. Mi nemamo fond za dekarbonizaciju", ocenio je Mitrović i dodao da je taj problem posebno poznat njima koji su u stalnom dodiru sa domaćim kompanijama.

"U Srbiji 2.400 kompanija ima proizvode koji imaju visok nivo ugljen-dioksida i sa takvim proizvodima mi idemo na evropsko tržište", rekao je Mitrović dodavši da je najveći generator zagađenja Elektroprivreda Srbije.

Dodao je da nam treba novi pristup finansijama, zelene obveznice malih kompanija.

"Ne vidim da će do 2035. biti toliko javnog novca, ako ne bude izdavanje obveznica i privatnog kapitala. Potrebne su poreske olakšice za kompanije koje ulaze u dekarbonizaciju, potrebno je novo znanje za zelenu tranziciju, ili da to pozajmite negde iz Evrope. Ne može se bez novih tehnologija", istakao je Mitrović.

Naglasio je da, bez transparentne i odgovorne administracije, posebno na lokalu, Srbija neće ići brzo u dekarbonizaciji i zelenoj agendi.

"Napredak postoji, ali mora biti daleko veći i brži", istakao je Mitrović.

On je ocenio da je ono što se dešava industriji Srbije na kraju 2025. godine, kako je rekao, savršena oluja.

"Nama je ušetao CBAM, karbonski porez, energetska kriza i geopolitička dešavanja i sada treba da uđemo u ceo ovaj veliki proces i igramo sa velikim igračima na tržištu", ocenio je Mitrović.