Siniša Mali: Projekat uređenja nekadašnjeg Generalštaba nije projekat rušenja nego obnove

BEOGRAD - Projekat uređenja prostora nekadašnjeg Generalštaba nije projekat rušenja, jer je on već srušen, a ovo je projekat obnove, razvoja, ali i poštovanja kulture sećanja, izjavio je danas prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.

"Za razliku od onih koji su godinama unazad zaustavljali razvoj Srbije i Beograda, mi želimo da ova zemlja napreduje, i zato smo u prethodnoj deceniji sproveli niz važnih projekata, koji su pokrenuli Srbiju. Ruševine Generalštaba stoje već 25 godina u centru grada, i zato pitam opoziciju i dežurne kritičare svih projekata, a šta biste vi želeli? Da ruševine stoje još 25 godina? 200 godina? Kad tačno možemo da nastavimo da razvijamo našu državu, ali i da na pravi način obeležimo mesta koja su važna za našu kulturu sećanja? ", zapitao je on na svom Fejsbuk nalogu.

Dodao je da su i vlade pre sadašnje pokušavale da pronađu partnera za lokaciju na kojoj se nalazi zgrada Generalštaba, ali da niko u tome nije uspeo, jer, kako je naveo, država nije bila privlačna investitorima.

"To je taj trend koji smo uspeli da preokrenemo", istakao je on.

Kada je reč o lokaciji, naveo je da je važno da se ne prodaje zemlja, nego se daje u zakup na 99 godina, uz zadržavanje svih prava Republike Srbije na korišćenje zemljišta i ostvarivanje prihoda.

"Investitor će uložiti najmanje 650 miliona evra, dok mi imamo pravo na 28,5 odsto prihoda. Zašto niko o tome ne govori? Zašto ne govore da ćemo zaraditi neki novac, da ćemo najzad urediti tu lokaciju u centru grada, da smo insistirali na tome da imamo prostor koji će biti i memorijalni kompleks, sa adekvatnim programskim sadržajem? Da na taj način negujemo kulturu sećanja, ali i edukujemo naredne generacije o onome što se desilo 1999. godine", naglasio je Mali.

Kao veoma važno je naveo poređenje koje je izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić da je prethodna vlast prodala, dakle nije dala u zakup nego prodala, Maršalat, koji je isto tako bombardovan 1999. godine.

"Tada je 4,2 hektara zemljišta prodato Amerikancima za 15,1 miliona dolara. Tada niko nije bio zabrinut, a danas, kada država obezbeđuje investiciju i zarađuje od toga, danas se svi navodno mnogo brinu i brane ruševinu od rušenja", istakao je on.

Zapitao je šta se tačno čuva i dodao da ako čuvaju uspomenu, "čuvamo je i mi Memorijalnim centrom, koji će imati mnogo jaču simboliku nego ruševine koje gledamo već skoro tri decenije. I da vas podsetim - na mestu nekadašnjeg Maršalata, gde se danas nalazi ambasada SAD, nemate nikakvih obeležja kada je reč o NATO agresiji".

Prema njegovim rečima, ovo će biti novi prostor u gradu, za građane i goste grada, koji će potpuno promeniti perspektivu ovog dela srpske prestonice i potvrditi Beograd kao atraktivnu lokaciju za dobro ulaganje.

"Setite se samo i koliko su svi kritikovali projekat Beograd na vodi, koji je sada novi centar grada, a koji najčešće posećuju upravo njegovi nekadašnji kritičari", naveo je Mali.

Ocenio je da je ovaj model upravo sličan modelu po kome je nastao Beograd na vodi, jer država ulaže lokaciju, a partner kapital.

"Pogledajte danas Beograd na vodi - simbol novog, modernog Beograda, projekat koji doprinosi BDP-u, otvara nova radna mesta i menja lice glavnog grada. Na isti način, uređenje ove lokacije doneće novi podsticaj građevinskoj industriji, turizmu i brendu Srbije", istakao je on.

Naglasio je da je studija koju je radila konsultanstka kuća Oxera, sa sedištem u Londonu, pokazala kako Beograd na vodi doprinosi našem BDP-u sa 9,7 milijardi evra u periodu od 15 godina.

"Mi kontinuirano tražimo nove izvore rasta, a ova lokacija će upravo dalje tome doprineti. Dakle, dalje razvijamo ekonomiju, nastavljamo da privlačimo investitore, otvaramo nova radna mesta. Nastavljamo i da radimo na projektima širom zemlje u okviru programa 'Skok u budućnost - Srbija 2027', ali i da spremno čekamo specijalizovanu izložbu Ekspo, čiji ćemo biti ponosni domaćin", naveo je Mali.

Dodao je da država nastavlja i da povećava plate i penzije, minimalnu cenu rada, da podiže životni standard građana Srbije i poručio da "Srbija ne sme više da tapka u mestu, moramo da idemo dalje".