Nacionalna služba za zapošljavanje obeležila 104 godine postojanja

BEOGRAD - Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) danas obeležava 104 godine postojanja i rada, a direktor te službe Milan Bosnić izjavio je da se ta institucija nalazi u sveobuhvatnoj sistemskoj i strukturnoj reformi, sa ciljem da postane agilna i razvojna institucija, strateški partner privredi i snažan oslonac društvu u uslovima globalnih promena.

Bosnić je rekao za Tanjug da se svet ubrzano menja usled tehnoloških, geopolitičkih i društvenih procesa, kao i da NSZ želi da bude spremna za te promene i da ih dočeka sa jasnom vizijom i konkretnim rešenjima.

"Naš cilj je da gradimo instituciju koja razume potrebe privrede, ali i potrebe građana koji traže zaposlenje ili promenu posla. Samo na taj način možemo da kreiramo kvalitetne programe, proizvode i usluge", rekao je Bosnić.

Prema njegovim rečima, jedan od najznačajnijih rezultata u ovoj godini je unapređenje saradnje sa poslodavcima, što je, kako je naveo, ključno kako bi NSZ mogla da pruži najbolji mogući servis i građanima i privredi.

On je naglasio da NSZ pomaže nezaposlenima i onima koji žele promenu karijere da prepoznaju realne prilike na tržištu rada, ali i da, kroz obuke i prekvalifikacije, steknu znanja i veštine koje su potrebne za poslove kojima teže.

Govoreći o narednim ciljevima, Bosnić je istakao da su prioriteti potpuna digitalizacija svih usluga i proizvoda NSZ, uvođenje digitalnih savetnika, kao i razvoj softvera za predviđanje i praćenje kretanja i potreba tržišta rada.

"Želimo da postanemo institucija karijernog vođenja. Promene su već pred nama i istorija pokazuje da najbolje prolaze oni koji se najbrže i najuspešnije prilagođavaju. Naša uloga je da budemo sistemska podrška građanima, a posebno mladima, tokom njihovog karijernog puta", rekao je Bosnić.

Kao najveći izazov sa kojim se NSZ trenutno suočava, Bosnić je naveo nedostatak radne snage sa konkretnim znanjima i veštinama.

"U narednom periodu fokusiraćemo se na obuke za specifična znanja i veštine, uzimajući u obzir regionalne razlike, kako bismo popunili praznine koje postoje na tržištu rada", zaključio je Bosnić.

Svečanom obeležavanju godišnjice NSZ-a prisustvovali su ministarka za rad i zapošljavanje Milica Ðurđević Stamenkovski i ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.

Na svečanosti održanoj u Beogradu, danas su najaktivnijim srpskim poslodavcima dodeljene i plakete za izuzetnu saradnju u oblasti zapošljavanja, a dobili su je Srbija Ziđin Koper i još 20 srpskih privrednika.

Srbija Ziđin Koper je dobio plaketu zbog toga što je za sedam godina zaposlila oko 3.400 ljudi i tako, kako je rečeno, prepolovio broj nezaposlenih na evidenciji borske filijale NSZ.

Ovaj poslodavac je jedini sa teritorije Borskog okruga kome je na svečanosti uručeno ovo priznanje.

V. d. direktorka borske filijale Adrijana Pupovac rekla je da su se od dolaska kompanije Srbija Ziđin Koper u Bor krajem 2018. godine okolnosti na tržištu rada znatno poboljšale navodeći da je na evidenciji nezaposlenih pre sedam godina bilo 4.784 osoba, a sada ih je samo 2.296.

Ona je dodala da u Srbija Ziđin Koper radi oko 6.000 ljudi, ali da zbog lokalnih dobavljača sa kojima kompanija sarađuje može da se kaže da je indirektno zaslužna za otvaranje 9.000 radnih mesta.

"Zbog toga nije bilo dileme koga ćemo od preko 3.000 poslodavaca u Borskom okrugu predložiti za nagradu. Tim pre što u ovoj rudarskoj kompaniji država ima 37 odsto udela, iako je mešovita vlasnička struktura u nekom rudniku bakra i zlata u svetu retkost", rekla je Pupovac.

Ona je navela i da ova kompanija tesno sarađuje sa borskom filijalom NSZ po pitanju stručne prakse, obuka i novih prijava za zapošljavanje.

Na današnjoj svečanosti je istaknuto i da je NSZ moderan javni servis koji pruža usluge nezaposlenim licima i poslodavcima u Srbiji.

Početkom delovanja javne službe zapošljavanja u Srbiji smatra se 14. decembar 1921. godine, kada je objavljen jedan od prvih propisa kojima se reguliše oblast zapošljavanja - "Zakon o zaštiti radnika".

Nacionalnu službu za zapošljavanje čine Direkcija, dve Pokrajinske službe, 34 filijale, 21 služba i više od 120 ispostava u svim okruzima u Srbiji.