Darko Obradović: Projekat Jadar bio meta najgorih dezinformacija i stručnih neistina

BEOGRAD - Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu izjavio je danas da je projekat Jadar bio meta najgorih dezinformacija i stručnih neistina, naglašavajući da većina toga što se čulo nije tačno niti je relevantno da se odustane od tog projekta.

On je za Tanjug rekao da je projekat Jadar geostrateško pitanje.

"Na osnovu Zakona o strateškim sirovinama, Evropa je ove godine proglasila 22 strateška projekta u pogledu litijuma, od čega su sedam rudnici. Jedan od tih rudnika je i projekat Jadar koji nije samo sirovinsko pitanje, on je i geostrateško pitanje, jer pozicija savremenih država se zasniva na dostupnosti kritičnih sirovina", rekao je Obradović.

Prema njegovim rečima, taj status dobijaju projekti koji su bezbedni ekološki i za samo stanovništvo.

On je dodao i da se u Evropi niko nije bunio protiv novih rudnika jer je, kako je istakao, dokazano da rudnici mogu biti tehnološki izvodljivi, bezbedni po životnu sredinu, po ljude i mogu ostvariti najveće standarde upravljanja.

Obradović ističe i da je prema izveštajima nezavisnih konsultantskih kuća, projekat Jadar mogao da privuče više od osam milijardi stranih direktnih investicija u lanac vrednosti oko rude litijuma jer, kako objašnjava, tu nije suština samo u litijumu nego i da imate ekonomski centar 21. veka, a to su baterije za električne automobile.

Zahvaljujući ovom projektu, kako je dodao, moglo je i da se otvori 25.000 novih radnih mesta.

"Ono što je nafta bila u 20. veku i krize povezane sa naftom, to su danas strateške sirovine i litijum. Litijum koriste dronovi, tenkovi, rakete, višecevni lanseri, radarski sistemi, podmornice, avioni i drugo", rekao je Obradović.

Prema njegovim rečima, Kina ugrožava zapadne lance snabdevanja jer obara cene sirovina, uskraćuje sirovine Evropi i Americi, a istovremeno svojim nelojalnim ekonomskim politikama čini rudarske projekte neisplativim širom sveta.

Obradović je naglasio da je u Srbiji podignuta organizovana hajka na rudarstvo jer se znalo da ako naša zemlja postane deo evropskih lanaca snabdevanja, da će njena geostrateška pozicija biti mnogo jača.

"Ono što je ruski gas bio za Evropu nekada, to je litijum danas za Evropu", rekao je on.

Prema njegovim rečima, pitanje strateških sirovina nije pitanje samo domaćeg zakonodavstva, iako je ono prva zaštita.

"Taj litijum ne bi išao bilo gde, već bi to išlo u vidu baterija na evropsko tržište. Evropljani imaju jedan ekološki ključ koji se zove baterijski pasoš i oni analiziraju upravljačke standarde. Analiziraju ekološke standarde, kao i kako se vi odnosite prema lokalnoj zajednici i radnicima. Ako je to sve kako valja, taj litijum je dobrodošao na evropski prostor", kazao je on.

Naveo je i da američki stratezi koji konsultuju Pentagon pišu o zelenoj agendi kao najvećoj ekonomskoj operaciji i naglašavaju da ništa drugo ne privlači toliko novca u ekonomske operacije koliko će privući zelena agenda.

"To nije zelena agenda da mi idiotski pričamo o glupostima koje su popularne, cveće, drveće.... Ne, ovde se priča o zelenoj agendi kao energetici, a energetika je ključ i onaj bedem zaštite", rekao je on.

Konsultant za elektromobilnost Filip Mitrović rekao je Tanjugu da se u raspravi o litijumu, baterijama i elektromobilnosti često izostavljaju ključne činjenice.

Prema njegovim rečima, mora se delovati odmah, jer je Evropa već ozbiljno zakasnila u uspostavljanju sopstvenog lanca snabdevanja baterijama i kritičnim sirovinama.

On je naglasio i da u Srbiji postoji antikampanja usmerena čak i protiv električnih vozila, zasnovana na neutemeljenim tvrdnjama da ta tehnologija nema budućnost ili da je nebezbedna.

Podsetio je i da je danas 25 odsto, odnosno da je svaki četvrti novoproizvedeni automobil u svetu električni i dodao da će globalna prodaja električnih vozila ove godine premašiti 20 miliona, dok se samo u Kini naredne godine očekuje oko 26 miliona vozila sa baterijskim pogonom.

Mitrović je ocenio da elektromobilnost uspeva prvenstveno zbog ekonomskih razloga, jer su električna vozila znatno jeftinija za eksploataciju i održavanje.

Kao ilustraciju naveo je podatak da u Nišu trenutno ima oko 6.000 isključivo električnih vozila, što, kako je rekao, pokazuje da građani i kompanije prepoznaju njihove prednosti.