Evropska komisija: Porez EU na onlajn kockanje mogao bi da donese 13,3 milijarde evra u budžet

BRISEL - Novi porez Evropske unije na onlajn kockanje mogao bi da donese 13,3 milijarde evra dodatnih prihoda u narednom sedmogodišnjem budžetu evropskog bloka, procenila je Evropska komisija.

U dokumentu u koji je briselski portal Politiko imao uvid, potencijalni nameti na kripto kompanije i američke tehnološke gigante poput Gugla i Amazona mogli bi da donesu oko 20 milijardi, odnosno 35 milijardi evra tokom budžetskog ciklusa, navodi se u dokumentu koji je Evropska komisija podelila sa vladama država članica i Evropskim parlamentom.

Komisija razmatra mogućnosti uvođenja novih poreza na nivou EU na onlajn kockanje, kripto firme i digitalne kompanije, u trenutku kada se EU suočava sa poteškoćama u postizanju dogovora o finansiranju zajedničkog budžeta za period 2028-2034, navodi portal.

Evropski parlament je predložio uvođenje ovih nameta kao način da se prevaziđe višemesečni zastoj u pregovorima o budžetskom paketu, ali plan i dalje nailazi na otpor koji bi mogao da spreči njegovu realizaciju, navodi briselski portal.

Prema proceni EK, porez od tri odsto na određene prihode velikih digitalnih kompanija mogao bi da donese oko pet milijardi evra godišnje, pri čemu bi najveći deo pogodio američke tehnološke firme, što bi moglo izazvati reakcije Sjedinjenih Američkih Država.

Takođe se procenjuje da bi porez od tri odsto na neto promet sektora onlajn kockanja mogao da donese oko 1,9 milijardi evra godišnje, dok bi porez na kripto transakcije od 0,1 odsto mogao da obezbedi između tri i četiri milijarde evra godišnje, a porez na kapitalnu dobit od kriptovaluta dodatnih jednu do 2,4 milijarde evra.

EK upozorava da je teško precizno proceniti prihode iz kripto sektora zbog nedostatka podataka.

Novi predlozi dodatno komplikuju pregovore o višegodišnjem budžetu EU, dok Kipar, koji predsedava Savetom EU, priprema novi predlog budžetske raspodele za sredinu juna.

Porezi EU, poznati kao "sopstveni prihodi", zahtevaju jednoglasnu saglasnost svih 27 država članica.

Cilj novih prihoda je finansiranje sedmogodišnjeg budžeta EU za period 2028-2034, vrednog skoro dva biliona evra, uključujući i otplatu zajedničkog duga iz postkovid programa.

Među ranijim predlozima Evropske komisije bili su i porezi na emisije ugljenika, neponovnu upotrebu elektronskog otpada, duvan i korporativne profite, ali su naišli na snažan otpor u Savetu EU.

Neke države, uključujući Francusku, poručile su da neće da podrže budžet bez značajnih novih izvora prihoda.