NALED: Nastavak inicijative za bezgotovinsko plaćanje u 2026. godini, počele pretprijave

BEOGRAD - Inicijativa za bezgotovinsko plaćanje "Bolji način" i u 2026. planira nastavak Programa, a pretprijave su već počele, saopštio je danas NALED.

Kako je istaknuto, u zemlji u kojoj je keš, pogotovo u malim radnjama, decenijama bio neprikosnoven, ohrabruje podatak da se u prethodne dve i po godine skoro 10.000 preduzetnika i vlasnika malih biznisa širom Srbije prijavilo za POS program i iskoristilo subvencije da prvi put uvede bezgotovinsko plaćanje.

Svi mali biznisi koji u prethodnih godinu dana nisu prihvatili kartična plaćanja, a žele da ih uvedu, mogu već sada da iskažu interesovanje za subvencije POS programa 2.0 preko portala boljinacin.rs.

Subvencije će kao i do sada obuhvatiti besplatnu instalaciju i korišćenje POS terminala, uz dodatno sniženu trgovačku naknadu za Visa i Mastercard kartice u trajanju do godinu dana, bez ikakvih fiksnih troškova i bez obaveza po isteku subvencije.

Ideja je jednostavna: ono što daje rezultate - treba proširiti i unaprediti, navedeno je u saopštenju.

Digitalna plaćanja danas postaju standard i u malim prodavnicama, pekarama, kafićima, frizerskim radnjama i menjaju pravila igre - građani mogu da kupuju na praktičniji i sigurniji način, preduzetnici da prošire poslovanje, steknu kupce i uvećaju prihode, a država dobija podršku u borbi protiv sive ekonomije i daljem razvoju digitalizacije javne uprave i male privrede.

Direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević naglasio je da je u proteklih 10 godina Srbija napravila značajan iskorak u razvoju bezgotovinskih plaćanja, koja su uz druge mere iz Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije doprinela da se obim nelegalnog poslovanja smanji sa 29 na 21 odsto BDP-a.

"Zahvaljujući tome, milijarde evra vraćene su iz nelegalnih tokova u budžet. Međutim, po obimu digitalnih transakcija, koje su dostigle skoro 95 milijardi evra, Srbija još nije dostigla zemlje Srednje i Istočne Evrope", rekao je Vasiljević.

Kako je naveo, kod nas je taj nivo oko 12 odsto, u tim državama oko 16-17 odsto, a na nivou cele EU 19 odsto.

"Analize sprovedene u okviru Inicijative 'Bolji način' pokazuju da dalji razvoj bezgotovinskih plaćanja i dostizanje evropskog proseka može da smanji sivu ekonomiju za dodatnih 2,4 odsto BDP i da donese dodatnih 500 miliona evra prihoda državi. Ali, da bi građani uvek i svuda mogli da plaćaju bezgotovinski, potrebno je podržati male biznise da imaju POS, odnosno da prihvataju kartice i IPS", rekao je Vasiljević.

Za male biznise je posebno važno to što uvođenje POS-ova bilo u fizičkim ili onlajn prodavnicama donosi mogućnosti za dodatne prihode i širenje tržišta – što potvrđuju dosadašnji rezultati POS programa.

Potpredsednica i generalna direktorka kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu Ana Drašković naglasila je da je program Bolji način pokazao i do sada izuzetnu uspešnost.

"Preko POS terminala uvedenih kroz program ostvareno je više od 118 miliona evra prometa, a čak 94 odsto korisnika subvencije navodi da im je uvođenje bezgotovinskih plaćanja unapredilo poslovanje. Najveće interesovanje pokazali su upravo mali biznisi iz sektora trgovine, smeštaja i ishrane, prerađivačke industrije i različitih uslužnih delatnosti što jasno pokazuje da bezgotovinsko plaćanje nije samo trend, već realna potreba koja donosi rast, veću vidljivost i veće poverenje kupaca", objasnila je Drašković.

To znači da su trgovci prepoznali ne samo lakšu i sigurniju naplatu, već i realnu korist od uvođenja digitalnog plaćanja.

U prethodnom ciklusu POS programa koji je trajao do 5. decembra, za terminale su najviše bili zainteresovani mali biznisi iz Šumadija i Zapadna Srbija, zatim Vojvodina, a onda i Beograd.

S druge strane, potrošači kao korisnici bezgotovinskog plaćanja, smatraju da bi bilo korisno da se ono uvede najpre na pijacama i u frizerskim i kozmetičkim salonima, zatim za plaćanje usluga majstora, kao i plaćanje taksi i naknada na šalterima institucija.

Potpredsednica i direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine Jelena Sretenović rekla je da kupac danas u radnju ulazi sa telefonom u ruci, a ne sa novčanikom, i mogućnost plaćanja karticom sve češće utiče na njegovu odluku da li će kupovinu završiti na tom mestu.

"Zato POS programi nisu samo vid finansijske podrške, već i strateško ulaganje u konkurentnost malih i srednjih preduzeća. Da su se beskontaktna plaćanja snažno razvila na našem tržištu i da donose korist celom društvu potvrđuju i rezultati našeg MasterIndex istraživanja 2025, prema kojima je beskontaktno plaćanje najprepoznatljivija funkcionalnost među 61 odsto korisnika", rekla je Sretenović.

Ona je naglasila da potrošači istovremeno poručuju da bi kartice koristili još češće kada bi POS terminali bili dostupniji - od pijaca i kioska do taksi vozila i lokalnih servisa.

"Podaci takođe pokazuju da digitalni alati postaju sastavni deo poslovanja, jer ih polovina preduzeća već koristi ili prepoznaje njihovu vrednost, što jasno ukazuje da je digitalna infrastruktura danas osnov savremenog finansijskog upravljanja i preduslov daljeg rasta", rekla je Sretenović.

Istraživanja su pokazala da skoro 80 odsto građana i privrede smatra da nema opravdanja za nelegalno poslovanje, a jačanju svesti o značaju borbe protiv sive ekonomije umnogome je doprinela i državna nagradna igra "Uzmi račun i pobedi", u koju su uz podršku Inicijative "Bolji način" uključena i bezgotovinska plaćanja.

Savetnik develoPPP programa u GIZ-u Zlatko Milikić istakao je da je nagradna igra pravi primer kako država može da jača poresku kulturu i finansijsku pismenost u društvu, i da podstakne građane da uvek uzimaju fiskalne račune i koriste različite vidove bezgotovinskih plaćanja.

"Danas sve više ljudi želi da plaća karticama ili putem mobilnog telefona, a POS Program je tu da podrži male radnje i institucije da uvedu tu mogućnost. I zemlje u regionu su prepoznale POS program kao dobar mehanizam, pa je tako Albanija uvela slične subvencije, a posebno nam je drago što se Bosna i Hercegovina priključuje Inicijativi 'Bolji način' ", istakao je Milikić.

Inicijativa "Bolji način" je zajednički projekat Nemačke razvojne saradnje (GIZ), i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Srbije.

POS program su do danas podržale AIK, Banka Intesa, Erste, HalkBanka, NLB Komercijalna, OTP, PaySpot, ProCredit, Raiffeisen i UniCredit i četiri dobavljača POS terminala - PayTen, Mellon, Unipos и Zeta System, a u budućnosti očekuje se da se Programu priključe i dobavljači pametnih fiskalnih kasa.