Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije 2025. godine veća za 7,7 odsto nego 2024.

BEOGRAD - Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije prošle godine je iznosila 74,92 milijarde evra, što je za 7,7 odsto više nego 2024.godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Razmena izražena u dolarima iznosila je 84,54 milijarde, za 12,3 odsto više nego godinu dana ranije.

Izvezeno je robe u vrednosti od 37,31 milijradu dolara, što čini povećanje od 12,9 odsto u odnosu prethodnu godinu, a uvezeno je robe u vrednosti od 47,22 milijarde, za 11,7 odsto više nego tokom 2024. godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 33,06 milijradi, što čini povećanje od 8,4 odsto u odnosu na godinu dana ranije.

Uvoz robe imao je vrednost od 41,85 milijardi evra ili za 7,2 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.

Deficit je iznosio 99,12 milijardi, što čini povećanje od 7,5 odsto u odnosu na 2024. godinu.

Izražen u evrima, deficit je 8,79 milijardi ili 2,9 odsto više u poređenju sa prethodnom godinom.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 79,0 odsto i bila je veća od pokrivenosti tokom 2024. godine, kada je iznosila 78,2 odsto.

Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imala je Vojvodina - 32,0 odsto, sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije- 22,5 odsto, Beogradski region-22,2 odsto i Region Južne i Istočne Srbije-21,9 odsto.

Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region-45,6 odsto, zatim Vojvodina-29,5 odsto, Region Šumadije i Zapadne Srbije-14,2 odsto a Region Južne i Istočne Srbije- 8,8 odsto.

Najveća spoljnotrgovinska robna razmena bila je sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Razmena sa zemljama članicama Evropske unije činila je 58,3 odsto ukupne razmene Srbije a pojedinačno gledano glavni spoljnotrgovinski partneri na strani izvoza bili su Nemačka, Italija, Bosna i Hercegovina, Kina i Mađarska a kada je reč o uvozu Kina, Nemačka, Italija, Turska i Mađarska.

Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 3,35 milijardi dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza žitarica i proizvoda od njih, drumskih vozila, pića, nafte i naftnih derivata, medicinskih i farmaceutskih proizvoda.

Izvoz Srbije na ovo područje iznosio je 5,51 milijardu dolara, a uvoz 2,15 milijardi, pokrivenost uvoza izvozom bila je 255,2 odsto.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, veći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja i to Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom a od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Slovačkom, Češkom, Švedskom, Nemačkom.

Najveći deficit Srbija je imala u trgovini sa Kinom, najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica a po visini deficita slede Turska, Kazahstan, Poljska, Rusija, Italija.

U decembru 2025. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 3,14 milijardi dolara, što čini povećanje od 23,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio 4,35 milijadi dolara, ili 17,6 odsto više nego pre godinu dana.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 2,69 milijardi, što predstavlja povećanje od 11,3 odsto u odnosu na decembar 2024.

Uvoz je iznosio 3,72 milijarde evra, 5,6 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine.