"Teži ravnoteži": Dolazak bolesnih zaposlenih na posao stvara troškove i do 2,2 odsto BDP-a

BEOGRAD - Zaposleni koji rade uprkos zdravstvenim problemima mogu stvarati veće indirektne troškove poslodavcu nego kada bi odsustvovali sa posla, a ovi troškovi koji na nivou države mogu iznositi i do 2,2 odsto BDP-a u najvećoj meri su povezani sa gojaznošću, navedeno je danas tokom predstavljanja nacionalnog projekta "Teži ravnoteži" HR zajednici u Srbiji.

Ovaj projekat predstavljen je na jednom od najznačajnijih događaja u oblasti upravljanja ljudskim resursima u Srbiji i regionu kroz temu "Zdravlje zaposlenih: ključni faktor poslovnog uspeha", koja je otvorila pitanje strateške uloge kompanija u očuvanju i unapređenju zdravlja zaposlenih, navode u saopštenju iz "Teži ravnoteži".

Projekat je predstavljen u sklopu teme "Zdravlje zaposlenih: ključni faktor poslovnog uspeha" a Dimitrije Ivanović iz Privredne komore Srbije istakao je da zdravlje zaposlenih više nije isključivo individualno pitanje, već strateška tema za kompanije i nacionalnu ekonomiju.

Prema podacima koje navode iz "Teži ravnoteži", "apsentizam" (izostajanje sa posla) i "prezentizam" (dolazak na posao uprkos zdravstvenim problemima) su među ključnim izazovima savremenog poslovanja, pri čemu zaposleni koji rade uprkos zdravstvenim problemima često generišu veće indirektne troškove od samog odsustva sa posla.

Uzrok ovih pojava veoma često leži u takozvanim nezaraznim hroničnim bolestim (NCD), u najvećoj meri povezanim sa gojaznošću i sedenternim načinom rada, a kako navode, mogu koštati nacionalne ekonomije i do 2,2 odsto BDP-a.

Zbog zdravstvenih tegoba žene češće odsustvuju sa posla nego muškarci, a statistike pokazuju da su odsustva pojačana i kod osoba sa prekomernom težinom, gojaznošću, dijabetesom i visokim krvnim pritiskom.

Nacionalni projekat "Teži ravnoteži" nastao je udruživanjem resursa i znanja Ministarstva zdravlja i Udruženja za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije sa ciljem da se unapredi prevencija gojaznosti i pokrenu pozitivne promene u stilu života građana.