Marko Čadež: Nacionalni jezički model za veštačku inteligenciju do Ekpa 2027. godine

BEOGRAD - Predsednik Privredne komore srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je danas da do Ekspa 2027. treba da bude napravljena nacionalna platforma za veštačku inteligenciju, čije srce predstavlja nacionalni srpski jezički model, na kojem se radi u data centru u Kragujevcu.

Čadež je, na predstavljanju strategije "Srbija 2030" i "Srbija 2035", rekao da je nacionalni jezik srce nacionalne strategije za veštačku inteligenciju.

"Srce te infrastrukture jeste nacionalni srpski, nacionalni jezički model ili veliki jezički model (LLM). Šta je to za sve one koji se prvi put susreću sa ovim pojmom? Jezički model je zapravo sistem veštačke inteligencije koji razume, generiše jezik, razgovara, analizira, predviđa, piše izveštaje, daje odgovore", rekao je Čadež.

Dodao je da je ChatGPT na primer, jezičkog modela, ali koji je izgrađen na znanjima koje sakuplja na internetu, ne našem nacionalnom jeziku.

"Kada vaša firma, vaša bolnica, vaše ministarstvo, bilo ko od vas unese podatke u njega, ti podaci odmah fizički ne napuštaju Srbiju i taj sistem nije izgrađen na našem znanju. On je izgrađen na svom onom znanju koje je mogao da pokupi sa interneta delom ima tu i srpskog jezika, ali ne poznaje naše propise, ne poznaje naša pisma kako treba, ne poznaje našu administraciju. Srpski jezički model jeste upravo odgovor na to", objasnio je Čadež.

Istakao je da se srpski jezički model razvija u data centru u Kragujevcu i istakao još jednom da on ne šalje, podatke van granica, da razume srpski zakon, srpsku medicinu, srpsku birokratiju, obim pisma, sve nijanse.

Istakao je da važno priširenje vokabulara za srpski jezik na ovoj platformi.

"Unosimo podatke na srpskom korpusu zakona sudskih pravaca, medicina, arhiva, obrazovnog materijala i svega onoga da doprinesemo da bi ovaj jezik zaista da bi veštačka inteligencija i zaista mogla da se sprovodi kod nas u bilo koji, da li je to privreda ili državna uprava. Šta to znači? To znači da vi sada, u ovom trenutku, u pravom smislu veštačku inteligenciju ne možete u potpunosti da primenite. Kada imamo nacionalni jezički model, a naš zadatak je da ga napravimo do Ekspa 2027. godine, to ćemo moći", rekao je on.

Čadež je objasnio da to na primer u automobilskoj industriji znači od 25 odsto nižih troškova.

"To znači u poljoprivredi, kada imate domaće podatke trenirane na domaćim podacima o usevima i vremenskim prilikama, to je 30 odsto veći prinos. Da ne govorim o predikciji bolesti, zaraznih bolesti, kupovine lekova i tako dalje. Dakle, ovo je zaista ono što je suština i srce same aktivnosti koju moramo da sprovedemo, da bismo uspeli opšte da koristimo veštačku inteligenciju u budućnosti", istakao je on.

Predsednik PKS je rekao da je takav srpski LLM veštačka inteligencija koja je naša koja radi u Kragujevcu, ne šalje podatke van granica koja razume srpski zakon srpsku medicinu.

"To je kao digitalni autoput koji država gradi da bi privreda mogla da ga koristi. Razlika ukoliko ovo uspemo je do 2035. godine imaćemo 50 milijardi dolara u našem BDP-u. A cena, ako ne uspemo, nije samo gubitak BDP-a, već konkurentnih sektora, podsektora, svaka firma neće moći da ostane. Ovo je zaista šansa koju imamo jednom u generaciji i zahvaljujem se predsedniku i vladi Srbije što prepoznaju, ovaj zadatak kao jedan od glavnih zadataka koji nam je potreban", zaključio je Čadež.

Nacionalna strategija "Srbija 2030" prepoznaje veštačka inteligencija kao ključ budućeg razvoja

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je da svaki segment nacionalne strategije "Srbija 2030", koju je danas predstavio predsednik Aleksandar Vučić sa članovima vlade, prepoznaje tehnologiju i veštačku inteligenciju kao ključne elemente budućeg razvoja zemlje.

Čadež je u izjavi za Tanjug ocenio strategiju kao sveobuhvatnu trasu daljeg razvoja.

"Čini mi se da je zaista, na jedan dobar način, predstavljen plan kako Srbija želi da se razvija. To je jedna važna stvar", rekao je Čadež.

Druga važna stvar, kako je rekao, jeste to što strategija prepoznaje da bi dalji rast trebalo da podrže nove tehnologije.