Srbija među vodećima u regionu po energiji od vetra, od 13 vetroelektrana najveća Čibuk 1

BEOGRAD - Srbija je druga po snazi kapaciteta energije vetra u regionu, sa 13 vetroelektrana i 824,2 MW kapaciteta, a tokom 2025. godine na mrežu je priključeno novih 199 MW instalisanih kapaciteta, što predstavlja rast od 24 odsto u odnosu na 2024. godinu.

Najnovija analiza Udruženja OIE Srbija pokazuje da se region nalazi u fazi ubrzane energetske tranzicije uz pomoć vetroenergije, ali da tempo i obim razvoja značajno variraju od zemlje do zemlje.

Hrvatska je trenutno prva lider u kapacitetu vetroenergije u regionu sa 1.264 MW instalisanih kapaciteta, dok Srbija beleži rast kroz kombinaciju privatnih i državnih investicija i do sada ima najveći projekat vetroelektrane u regionu (Čibuk 1).

Crna Gora i Severna Makedonija tek ulaze u novu fazu širenja kapaciteta, dok se Bosna i Hercegovina oslanja na partnerstva domaćih i stranih investitora, navodi se u saopštenju Udruženja OIE Srbija.

Među 13 vetroelektrana, najveća na teritoriji Srbije jeste Čibuk 1, snage 158 megavata. Izgradila ga je kompanija Vetroelektrane Balkana DOO, uz investiciju od 270 miliona evra koju su obezbedili IFC i EBRD.

Slede projekti poput Kovačice (104,5 MW) kompanije Electrawinds K-Wind d.o.o, sa investicijom od 189 miliona evra finansiranom kreditima Erste banke i EBRD, kao i Alibunara (42 MW) kompanije Elicio Ali VE d.o.o, vrednog 72 miliona evra i Malibunar snage 8 MW.

Vetropark Čibuk 2, snage 154 MW, finansiran je od strane kompanija Masdar i Taaleri, uz projektno finansiranje koje su obezbedile banke UniCredit i Erste banka. Vrednost investicije iznosi 212 miliona evra.

Vetropark Pupin, snage 94 MW, koji se nalazi u blizini vetroparka Kovačica, vredan je približno 100 miliona evra.

Vetropark Kostolac je prvi projekat vetroenergije koji je realizovala Elektroprivreda Srbije. Smešten je na zatvorenim kopovima uglja u okolini Kostolca, sa ukupnom snagom od 66 MW raspoređenom na 20 vetrogeneratora od po 3,3 MW.

Na istoku Srbije, projekat VE Krivača (103,3 MW), vredan 155 miliona evra, razvijala je kompanija MK Group i slovenački investicioni fond Alfi. MK-Fintel Wind stoji iza nekoliko manjih, ali značajnih vetroparkova: VE La Piccolina (6,6 MW) sa ulaganjima većim od 10 miliona evra, VE Košava snage 68 MW vredna 117 miliona evra, finansirana kombinacijom kredita Erste banke, Austrijske razvojne banke, UniCredit banke Srbija i Zagrebačke banke, kao i VE Kula (9,9 MW), vredna oko 15 miliona evra.

Projekat Alibunar I (9 MW) realizovan je uz investiciju od 15,5 miliona evra kompanije Rudis i Nove Ljubljanske banke, dok je najmanja Devreč koja je prva vetroelektrana u Srbiji snage 0,6 MW.

Prema podacima WindEurope-a, države regiona bi do 2030. godine trebalo da dostignu više od 5,19 GW ukupnih instalisanih kapaciteta iz vetra, ukoliko se izgradi 2,6 GW planiranih kapaciteta u regionu, što bi ujedno bio i rast od 103 odsto.

Najviše kapaciteta, prema prognozi, će do 2030. godine imati Srbija sa 2.100 MW i Hrvatska (1.640 MW), zatim Severna Makedonija (520 MW), Bosna i Hercegovina (510 MW), Crna Gora (310 MW), dok bi Slovenija u istom periodu imala nešto više od 100 MW.

Za Srbiju i region to znači da će projekti morati da se uklapaju u širu evropsku dinamiku: ubrzano izdavanje dozvola, jačanje mrežne infrastrukture i privlačenje investicija. Hrvatska i Srbija već prednjače, dok Crna Gora, Severna Makedonija i BiH ulaze u novu fazu širenja kapaciteta. Slovenija, međutim, ostaje daleko iza evropskog.