Glišić: Rekonstrukcija i proširenje Klinike "Dr Laza Lazarević" biće prioritet

BEOGRAD - Ministar za javna ulaganja Darko Glišić izjavio je danas da će rekonstrukcija i proširenje Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" u Beogradu biti prioritet zbog velikog opterećenja i značaja koji ta ustanova ima u regionu, naglašavajući da će se vrlo brzo krenuti u taj posao.

On je novinarima nakon operativnog sastanka u Vladi Srbije sa direktorom Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" Nenadom Bjelicom, rekao da je ta ustanova najstarija klinika tog tipa u jugoistočnoj Evropi, koja godišnje zbrine oko 40.000 pacijenata, a nekada i više, što ukazuje na pritisak pod kojim funkcioniše.

"To vam je oko 3.500 pacijenata mesečno, odnosno između 100 i 150 dnevno. Znate koliki je to broj ljudi kojima treba pomoći, dati pravi savet i doneti odgovarajuće odluke i to u uslovima koji su veoma zahtevni", rekao je Glišić.

Ministar je naglasio da oko 660 zaposlenih u ovoj klinici svakodnevno radi pod velikim opterećenjem 24 sata dnevno, zbog čega je kako je dodao poslednji trenutak da se obezbede adekvatni uslovi za rad i lečenje.

Prema njegovim rečima, projekat rekonstrukcije i proširenja realizovaće se u više faza, a njegova hitnost nalaže svakodnevno praćenje i koordinaciju.

"Očekujem da do leta uđemo u proces javne nabavke, a da krajem godine ili na jesen započnemo realizaciju radova", rekao je Glišić.

Najavio je i da će već u ponedeljak biti održan prvi sastanak radnih grupa koje će činiti predstavnici ministarstva i klinike, sa ciljem razrade svih detalja projekta.

"Danas smo se dogovorili da je poslednji trenutak da se reaguje i da se krene sa investiranjem u objekte ove klinike i podelili smo to u tri faze. Za prvu fazu očekujem da već negde polovinom ove godine uđemo u tenderski postupak, a da krajem ove ili na jesen svakako krenemo i u izvođenje radova prve faze objekta koji se zove Doktorova kula, za koji imamo određenu dokumentaciju", precizirao je Glišić.

On je naveo da će već u ponedeljak biti sastanak na samoj klinici gde će se definisati sve ono što je neophodno u smislu otklanjanja i ispravljanja nekih nedostataka postojećeg projekta, kako bi što pre bili spremni za tenderski postupak.

"Nakon toga ide druga faza gde će da bude stacionarni objekat površine 3.890 kvadratnih metara. Svaki objekat je značajan, ali po samoj površini ovo dovoljno govori koliko je značajan sam stacionar, jer je ukupna površina svih objekata 6.105 kvadratnih metara", kazao je ministar.

Prema njegovim rečima, poslednja, završna faza biće objekat dnevne bolnice i dispanzer koji na godišnjem nivou ima 40.000, a nekada i više pacijenata.

Glišić je podsetio i da u ovu zdravstvenu ustanovu dolaze pacijenti iz regiona, uključujući Republiku Srpsku i Crnu Goru, ali i strani državljani, što dodatno naglašava njen značaj.

Direktor Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" u Beogradu Nenad Bjelica kazao je da ta ustanova duguje veliku zahvalnost Vladi Srbije i ministru Darku Glišiću zbog prepoznavanja njenog značaja i pokretanja inicijative za unapređenje uslova rada i boravka pacijenata.

"U svoje lično ime velika zahvalnost Vladi Srbije i ministru Glišiću, jer su prepoznali značaj naše ustanove i institucije oko koje smo praktično svi koji se bavimo psihijatrijom i medicinom okupljeni", rekao je on.

Bjelica je podsetio da ova klinika datira iz 1861. i da se nalazi na prostoru poznatom kao Doktorova kula, gde tokom više od jednog i po veka nije bilo ozbiljne rekonstrukcije.

"Za svih ovih 165 godina nije praktično urađena nijedna ozbiljna rekonstrukcija. Ostali objekti, izuzev tekućeg održavanja, takođe nikada nisu suštinski rekonstruisani niti prilagođeni poslu koji se tamo obavlja", kazao je on.

Prema rečima Bjelice, uslovi u psihijatriji su od posebne važnosti imajući u vidu da hospitalizacije u ovim ustanovama često traju mesecima ili godinama, pa čak i doživotno tako da su uslovi u kojima pacijenti žive možda i važniji nego u drugim granama medicine.

Direktor klinike je naglasio da je podrška države značajna i zbog toga što je psihijatrija često stigmatizovana i marginalizovana u odnosu na druge medicinske oblasti.

"Ova pružena ruka još je značajnija, jer je prepoznat značaj ustanove koja je osnov institucionalnog pristupa organizaciji psihijatrijske službe", rekao je on i dodao da projekat rekonstrukcije prevazilazi značaj same zgrade i da se odnosi na širi koncept razvoja srpske medicine.

Bjelica je precizirao da projekat rekonstrukcije Doktorove kule ne predviđa njeno proširenje već da se taj objekat koji je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika vrati praktično u prvobitno stanje.

"Objekti dnevne bolnice i dispanzera su došli do potpune granice već tekućeg održavanja i to su objekti koji su skloni i urušavanju, tako da će na mestu njih biti jedno sasvim novo krilo gde će biti upravo dnevna bolnica i dispanzer", rekao je on.

Dodao je i da će se i postojeći stacionar koji je i najveći objekat i ima blizu 5.000 kreveta takođe detaljno i potpuno rekonstruisati.

"Sve u svemu, kada Doktorovu kulu stavimo u funkciju, što će reći da tu bude jedan deo zaposlenih i gde će se održavati redovni i stručni kolegijumi, kao i stručni sastanci, zgrada stacionara će se proširiti za određen broj kreveta", rekao je Bjelica.

On je međutim naglasio da se ipak neće preterivati sa brojem samih kreveta, jer je bitno da se radi na prevenciji mentalnog zdravlja i da se sa ovim novim objektima i te mere stave u fokus.

" Nije uspeh lečenja biti dugo u bolnici, imati ponovljenih hospitalizacija, već da tih hospitalizacija bude što manje. Nama će ovi novi objekti upravo u tome pomoći", zaključio je Bjelica.