Istraživanje: 74 odsto građana Srbije štedi, dinarska štednja sve zastupljenija

BEOGRAD - Rezultati prvog godišnjeg istraživanja AikBank Puls štednje o stavovima i navikama građana o štednji pokazali su da u Srbiji 74 odsto građana ima neki oblik štednje, a predsednik Izvršnog odbora AikBank Petar Jovanović rekao je da procenat građana Srbije koji se odlučuju za štednju konstantno raste.

Jovanović je, povodom predstavljanja rezultata istraživanja koje je sprovela AikBank na reprezentativnom uzorku od 500 ispitanika, medijima rekao da najviše štede građani u regionu Beograda i Šumadije, kao i da dinarska štednja postaje sve zastupljenija.

"Ono što je interesantno i što možemo videti i iz podataka, kako i Aik banke, tako i ostalih banaka u Srbiji, jeste da dinarska štednja postaje sve zanimljivija i da se odnos između dinarske i štednje u stranim valutama menja s vremenom. Nekada je taj procenat bio ispod 10 odsto što se tiče dinarske štednje, a u međuvremenu on je dostigao blizu 25 odsto", naveo je on.

Dodao je da je jedan od razloga za promenu valute štednje stabilnost kursa, kao i činjenica da je kamatna stopa u dinarima veća od kamatne stope za štednju u stranoj valuti.

Jovanović je rekao da poverenje u banke raste i da su građani prepoznali štednju kao jedan od finansijskih instrumenata za zaštitu i očuvanje imovine. 

"Kamatna stopa koju građani ostvaruju na štednju trebalo bi, po pravilu, da pokriva inflaciju u toj godini. Na taj način se omogućava zaštita vrednosti novca koji poseduju. Ako se taj novac drži u slamarici ili u sefu ili na nekom drugom mestu, inflacija svake godine umanjuje vrednost tog novca", objasnio je predsednik IO AikBank.

Prema njegovim rečima, depozite do 50.000 evra u bankarskom sektoru osigurava Agencija za osiguranje depozita.

"Depozite do 50.000 evra u bankarskom sektoru, ne samo u Aik banci, osigurava Agencija za osiguranje depozita. Svaka banka u Srbiji izdvaja određeni procenat koji se uplaćuje u Agenciju za osiguranje depozita, koja je garant u slučaju da dođe do određenih likvidnosnih problema određene banke i da će svi ti depoziti biti isplaćeni i pokriveni. To je dodatan faktor i element, instrument koji je prisutan ne samo u Srbiji, nego i u zemljama Evropske unije, ali i dodatan motiv da građani mogu da štede u bankama i da budu sigurni da je njihov novac dodatno osiguran", istakao je Jovanović.

On je naglasio da je jačanje domaćih banaka povezano sa rastom poverenja građana u njih, ali i sa posledicom spajanja banaka koje se dešavalo u prethodnom periodu.

"Mi smo u jednom trenutku imali 32 banke u Srbiji, danas imamo 19, i Aik banka je samostalno učestvovala u trećini tih akvizicija i spajanja. Taj rast domaćeg sektora bankarskog, ja bih rekao, posledica je dve stvari: spajanja koja su se desila u prethodnom periodu, ali, naravno, i poverenja građana koje je sve više i jače za domaći bankarski sektor", rekao je.

Dodao je da je istraživanje pokazalo na koji način je moguće motivisati građane da dodatno štede, kao i da se trenutna kampanja Aik banke fokusira na personalizovani pristup svakom klijentu.

"Svaki od klijenata ima svoje lične potrebe i svako ima različite mogućnosti za štednju. Ona može biti redovna, može biti u manjim iznosima, i većim iznosima, i mi smo to prepoznali i potrudili smo se da idemo sa uslovima koji odgovaraju svakom klijentu i da svaki klijent može imati personalizovanu ponudu za štednju", naglasio je Jovanović.

Kada je reč o podacima istraživanja, oni su pokazali još i da žene štede nešto više od muškaraca, kao i da je najviše štediša u starosnoj dobi između 30 i 39 godina. Podaci pokazuju i da je štednja najzastupljenija među stanovnicima Beograda i Šumadije. 

Najveći broj ispitanika, njih 60 odsto štedi tako što redovno, svakog meseca, odvaja manje iznose. Trećina štediša već na početku meseca odvoji novac za štednju, dok 23 odsto ispitanika na štednju stavlja iznos koji im preostane na kraju meseca.

Kada se posmatra dužina perioda u kojem štede, 33 odsto ispitanika štedi kraće od 3 godine, a 30 odsto ispitanika duže od 10 godina.

Najveći broj ispitanika, 33 odsto, odlučio je da počne da štedi u prethodne tri godine. Za 45 odsto štediša je glavni razlog za štednju navika koja se stiče u porodici, dok 44 odsto njih štedi zbog nesigurnosti zbog spoljašnjih faktora, kao što su tržište rada ili inflacija. 

Pored stvaranja osećaja sigurnosti kroz štednju, građani štede i za konkretne ciljeve kao što su kupovina stana i automobila među populacijom od 18 do 29 godina, roditeljstvo za one od 30 do 39 godina i zdravstvena situacija kod ispitanika starijih od 65 godina.

AikBank Puls štednje je ispitivao i šta građani vide kao najsigurniji način za čuvanje i uvećavanje vrednosti novca, a 22 odsto građana je istakao da je to ulaganje u nekretnine, 21 odsto je naveo čuvanje novca kod kuće, dok je štednja u banci najsigurnija opcija za 20 odsto građana.

Na pitanje šta im daje osećaj finansijske sigurnosti, svaki četvrti ispitanik je istakao predvidive mesečne troškove, a odmah zatim se na listi našla štednja.

Građani se u kreiranju sigurne budućnosti oslanjaju i na pozajmice, bilo od prijatelja 18 odsto ili u banci deset odsto, a 12 odsto ispitanika je izjavilo da se sigurno oseća zbog dodatnih prihoda koje ostvaruju kroz dodatni posao ili iznajmljivanje nekretnina.

Istraživanje je pokazalo da je sigurnost čuvanja novca primarni razlog za štednju u banci, dok visina kamate dolazi nakon toga. Ujedno, sigurnost je i najčešća asocijacija na štednju u banci što je izjavilo 38 odsto ispitanika, za 17 odsto njih je to poverenje, dok je po deset odsto ispitanika istaklo kontrolu nad finansijama, odnosno odricanje.

AikBank Puls štednje je ispitao i koji su to iznosi štednje sa kojima bi se građani osećali komforno i spremno za budućnost, a svaki četvrti ispitanik je označio iznos veći od 20.000 evra, 23 odsto je onih kojima je dovoljna ušteđevina između 5.000 i 10.000 evra.

Četvrtina ispitanika istraživanja AikBank Index štednje još uvek nije počela sa štednjom, a 71 odsto njih je reklo da bi osnovni motiv za početak štednje bili veća plata ili penzija. 

Kao najveći izazov zbog kojeg još nisu počeli da štede, 37 odsto ispitanika kaže da nemaju motivaciju da počnu sa štednjom, 33 odsto smatra za sebe da nemaju disciplinu da ne diraju štednju, dok 18 odsto kaže da nema novca za štednju. 

Takođe, istakli su da bi njih 39 odsto za štednju u banci opredelila sigurnost novca, dok je 20 odsto građana navelo i fleksibilnost u pristupu novcu.

Istraživanje AikBank Puls štednje je prvo godišnje istraživanje AikBanke koje ispituje navike građana Srbije o štednji, čuvanju novca i psihologiji štednje koje je sprovedeno u martu i aprilu 2026. među korisnicima bankarskih usluga, uključujući štediše i građane koji to još nisu.