Sakupljanje i sortiranje otpada pre odlaganja ključna mera u njegovom upravljanju

BEOGRAD, 21. maja (Tanjug) - Uspostavljanje sistema sakupljanja i sortiranja otpada pre odlaganja jeste najbolja mera u njegovom upravljanju, rečeno je danas u Beogradu na Međunarodnom stručnom forumu: Otpad - bogatstvo koje bacamo.

To podrazumeva da se otpad sakuplja i razdvaja već na samom izvoru - pre nego što uopšte stigne do deponije.

Direktor "BeoČista Energija" Vladimir Milovanović skrenuo je pažnju na problem bacanja hrane i elektronskog otpada, povlačeći paralelu između globalne krize i resursa koje gubimo.

"Jedna trećina proizvedene hrane na svetu, što je oko 1,3 milijarde tona, završi u smeću, dok istovremeno stotine miliona ljudi gladuje. S druge strane, u 2022. godini generisano je 62 miliona tona elektronskog otpada, a reciklirano je tek 22 odsto. Sirovine koje bismo mogli izvući iz tog e-otpada vrede 57 milijardi dolara godišnje", navodi Milovanović.

On podseća da se svakoga dana stvara otpad - od odlaska u restoran do obavljanja kupovine.

"To bogatstvo koje olako bacimo na globalnom nivou vredi čak 10 miliona dolara, a paradoks je što mi dodatno plaćamo procese njegovog uništavanja, tretmana i odlaganja", kaže Milovanović.

On ukazuje da glavni grad i dalje nema odgovarajuću infrastrukturu za primarnu separaciju (razdvajanje) otpada, kao i da je neophodno podizanje svesti građana da otpad ne znači i kraj životnog veka proizvoda.

Stručnjak za deponije i visoke brane Nataša Vorotović Konstantinović kaže da je nova deponija "Vinča", zajedno sa svim pratećim objektima, primer modernog upravljanja otpadom koji bi trebalo primeniti na svim deponijama u Srbiji.

"Kada bi se ovo pitanje zakonski definisalo i kada bi se sprovodila veoma stroga tehnička kontrola, broj divljih deponija bi se drastično smanjio. Trenutno se celokupan materijal baca na javne površine i pored puteva, umesto da se iskoristi na potpuno drugačiji način, jer taj otpad zapravo predstavlja resurs“, istakla je Vorotović.

Ona je naglasila da je projektovanje deponije "Vinča", sa aspekta zaštite voda i pratećih segmenata, bilo izazovno prvenstveno zbog toga što je na terenu već postojala stara, velika deponija.

Prema njenim rečima, ključni problem kod takvih deponija je različit, potpuno pomešan materijal - od stakla, drveća i granja, preko građevinskog, pa sve do biootpada.

Kao najveću opasnost Vorotović je izdvojila plastiku i plastične kese.

"U kontaktu sa biootpadom, koji se vremenom pretvara u tečnost, plastika blokira drenažu i stvara unutrašnja jezera u samom telu deponije. To direktno dovodi do destabilizacije terena i pojave klizišta", upozorila je Vorotović.

Višedecenijski ekološki problem deponije u Vinči, jedne od najvećih nesanitarnih deponija u Evropi, formalno je počeo da se rešava kroz javno–privatno partnerstvo Grada Beograda i kompanije "Beo Čista Energija", a stara deponija je zatvorena 2023. godine.

Na tom mestu izgrađen je savremeni kompleks za upravljanje otpadom.

Tokom 2024. u Vinči je otvoreno postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada. Reč je o elektrani na komunalni otpad, čiji je cilj odgovorno upravljanje otpadom, njegovo pravilno korišćenje i poboljšanje životne sredine.

Više od polovine otpada koji stvaraju Beograđani sada se termički obrađuje u ovom postrojenju, a proizvedena "zelena" toplotna i električna energija se isporučuju potrošačima.

U svetu se godišnje proizvede oko 2,1 milijarda tona komunalnog otpada, a procene UN i Svetske banke pokazuju da bi do 2050. ta brojka mogla da poraste na oko 3,4 milijarde tona godišnje.

Srbija godišnje proizvede oko 2,8 do tri miliona tona komunalnog otpada.

Otpad je u poslednjih pet godina zvanično postao "sedmi svetski resurs", ravnopravan sa vazduhom, hranom ili mineralima.

Današnji forum organizovala je redakcija Energije Balkana uz institucionalnu podršku Instituta za nuklearne nauke Vinča.