Spoljnotrgovinska robna razmena u prvih pet meseci je bila 29,74 milijardi dolara

BEOGRAD - Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvih pet meseci ove godine iznosila je 29.747,1 miliona dolara (29,74 milijardi) što je manje za 0,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Izraženo u evrima, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-april 2023. bila je 27.546,7 miliona evra (27,54 milijardi) što je porast od 1,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Zemlje članice Evropske unije činile su 60 odsto ukupne razmene.

Prema podacima RZS, u periodu januar-maj 2023, izvezeno je robe u vrednosti od 13.042,2 miliona dolara, što je rast od 8,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvoz bio 16.704,9 miliona dolara, što je za 6,9 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, u prvih pet meseci imao je vrednost od 12.079,5 miliona, što je rast od 10,5 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je uvoz robe imao vrednost od 15.467,2 miliona evra ili za pet odsto manji nego u istom periodu prošle godine.

Deficit izražen u dolarima iznosi 3.662,7 miliona, što je smanjenje od 37,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok izražen u evrima, on iznosi 3.387,7 miliona, što je smanjenje od 36,7 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,1 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je bila 67,1 odsto.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32, 6 odsto), sledi Beogradski region (24,5 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,6 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (19,2 odsto), a oko 3,2 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42 odsto), slede Region Vojvodine (34,5 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (12,8 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,4 odsto), a oko 2,3 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 63,1 odsto (8.234 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju, 25,1 odsto (3.275,6) i oprema, 11,7 odsto (1.532,2).

Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto (0,4 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 57,9 odsto (9.665,6 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,9 odsto (3.163,1), i oprema, 11,1 odsto (1851,5).

Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,1 odsto (2.024,7 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Prema podacima RZS-a spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno i u uvozi i u izvozu bila je Nemačka, i izvoz je bio 1.917,7 mili.dolara, dok je uvoz bio 2.137,6 mil.dolara,

U izvozu je na drugom mestu bila Bosna i Hercegovina, zatim Italija, Mađarska i Rumunija, dok je u uvozu glavni partner posle Nemačke bila Kina, Italija, Rusija i Turska.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od 1.177,3 miliona dolara i koji je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, pića, gvožđa i čelika i drumskih vozila.

Izvoz Srbije za posmatrani period iznosi 1.951,5 miliona, a uvoz 774,2 miliona dolara i pokrivenost uvoza izvozom je 252,1 odsto. Izraženo u evrima, izvoz je bio 1.806,6 a uvoz 717,6 miliona evra i ostvaren je suficit od 1.089,0 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom je bila 251,8 odsto.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše električna energija i gasna ulja, a uvozi se električna energija i koks i polukoks od kamenog uglja) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Švedskom, Velikom Britanijom, Češkom, Bugarskom, Mađarskom, Moldavijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova).

Sledi deficit sa: Turskom, Ruskom Federacijom, Irakom, Italijom, Nemačkom, Belgijom, Austrijom, Holandijom, Indijom, Poljskom, Danskom, Grčkom, Španijom, Republikom Korejom, Slovenijom, Švajcarskom...

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 35 odsto ukupnog izvoza.

Uvoz prvih pet odseka čini 25,1 odsto ukupnog uvoza.

Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 12,2 odsto.

U maju 2023. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 2.637,3 miliona dolara, što čini povećanje od 4,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3.449 miliona dolara, što je smanjenje od 8,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 2.417,2 miliona evra, što čini povećanje od 0,9 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio 3.159,1 miliona evra, što je smanjenje od 11,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks maj 2023/ april 2023. godine pokazuje pad izvoza za 0,3 odsto i rast uvoza za 1,8 odsto.

Računato u evrima, desezonirani indeks maj 2023/april 2023. godine pokazuje pad izvoza za 7,1 odsto i rast uvoza za 1,1 odsto.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NŠT) za mesec maj,

na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (157 mil. dolara), drugo mesto pripada izvozu električne energije (102 mil. dolara), a na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, sa 85 mil. dolara.

Sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile, sa 58 mil. dolara i poslednje mesto pripada izvozu toplo valjanih proizvoda od gvožđa i čelika (kotur.), sa 57 mil. dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (151 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz prirodnog gasa (104 mil. dolara), a na trećem mestu liste je uvoz lekova za maloprodaju (99 mil. dolara).

Sledi uvoz električne energije (60 mil. dolara) i poslednje mesto zauzima uvoz automobila, dizel, preko 1.500, ali ispod 2.500 cm3 sa 38 mil. dolara.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).