Jorgovanka Tabaković: Radimo na cilju da Srbija dobije investicioni rejting; Inflacija usporila u februaru na 5,5 odsto

KOPAONIK - Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas, na otvaranju 31. Kopaonik biznis foruma, da se radi na tome da Srbija dobije investicioni rejting.

"Predano radimo na cilju da Srbija dobije investicioni rang, više nego ikad. Bavimo se svim faktorima koji mogu da utiču na povećanje tog izgleda, odnosno rejtinga. To treba da ima za rezultat još više investicija i proširi bazu investitora, kao i da Srbiju još bolje pozicionira na investicionoj mapi. Ne samo za strane direktne investicije, već i kada je reč o obveznicama", rekla je Tabaković.

Guvernerka je navela da je dobijanje investicionog ranga, koji je nama faktički i priznat kroz ulaganja, jeste nešto na čemu ćemo raditi kako bi i formalno dobiili poboljšanje izgleda.

Istakla je da zbog dobrih ekonomskih rezultata analitičari veoma dobro ocenjuju srpske obveznice.

"Ocene analitičara i investitora su da srpske obveznice sijaju, ovo je citat - srpske obveznice sijaju, što ogromna tražnja za osmogodišnjom dinarskom hartijom i potvrđuje, dok je razlika u prinosima na devizne hartije u odnosu, na primer, na nemačke obveznice značajno smanjena. Svi ovi rezultati potvrđuju ispravnost ekonomske politike koju smo vodili", naglasila je Tabakovićeva.

Procena NBS da je inflacija usporila u februaru na 5,5 odsto

Jorgovanka Tabaković izjavila je danas na Kopaonik biznis forumu da je procena centralne banke da je međugodišnja inflacija u februaru usporila na 5,5 odsto.

Ona je podsetila da je prethodno, u januaru, međugodišnja inflacija smanjena na 6,4, što je bilo potpuno u saglasnosti sa procenom NBS. "Naša je procena da je inflacija usporila dodatno na 5,5 odsto međugodišnje.

To još nije ni fleš podatak Republičkog zavoda za statistiku", rekla je Tabakovićeva. Ona je navela da je, uz dobru domaću poljoprivrednu sezonu, najsnažniji dezinflatorni faktor u prethodnom periodu bilo popuštanje troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane na globalnom nivou, koji su prethodno i najviše doprinosili povećanju domaće inflacije.

"Pored toga, i niže cene energenata, uz razrešenje većeg dela zastoja u lancima snabdevanja, oslabili su inflatorne pritiske. I po osnovu ostalih uvoznih i proizvođačkih cena inflacioni pritisci su oslabili tokom prethodne godine. Na to se nadovezuje i dezinflatorno dejstvo eksterne i domaće agregatne tražnje uz restriktivnije monetarne uslove", navela je Tabakovićeva.