Nemačka pred izazovom rasta kamatnih troškova i dugoročne fiskalne održivosti

MINHEN - Planovi nemačke vlade o povećanju javnog duga ponovo su otvorili raspravu o dugoročnoj održivosti javnih finansija i rastućim izdacima za kamate koji će, prema procenama, u budućnosti zauzimati sve veći deo budžeta, a predsednik minhenskog Instituta za ekonomska istraživanja IFO Klemens Fust u autorskom članku upozorava na nadolazeće probleme.

Prema njegovim rečima, danas troškovi kamata čine oko šest odsto nemačke savezne potrošnje, ali bi do 2040. mogli premašiti 13 odsto ako prosečna kamatna stopa ostane na 2,5 odsto, a privreda nominalno bude rasla po stopi od tri odsto na godišnjem nivou.

Da je udeo kamata već sada 13 odsto, u budžetu za 2025. bi nedostajalo 35 milijardi evra, što bi zahtevalo ili rezanje budžeta Ministarstva rada Nemačke za petinu ili povećanje poreza na dodatnu vrednost (PDV) za dva procentna poena, poručuje Fust.

Nemački ekspert dodaje da ove projekcije ne uzimaju u obzir moguće krize koje bi ubrzale rast javnog duga, kao ni demografske pritiske koji će povećati rashode za penzije, zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Fust predlaže ograničavanje rasta socijalnih izdataka, reformu penzijskog sistema kroz podizanje starosne granice za penziju i vraćanje faktora održivosti.

Povećanje poreza vidi kao pogrešan put, jer bi oslabilo rast i investicije. Umesto toga, smatra da se fiskalna konsolidacija mora fokusirati na rashode - posebno na usporavanje rasta subvencija i socijalnih davanja, navodi se u članku objavljenom na veb stranici IFO.