UN: Globalni rast usporava na 2,7 odsto u 2026. godini, svetu preti dugoročna stagnacija

ŽENEVA  - Globalna ekonomija je pokazala neočekivanu otpornost, ali se izgledi za 2026. godinu sve više zamagljuju usled trgovinskih tenzija, fiskalnih pritisaka i stalne neizvesnosti, navodi se u najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija "Svetska ekonomska situacija i izgledi za 2026".

Prema projekcijama UN, rast svetskog bruto domaćeg proizvoda usporiće na 2,7 odsto u ovoj godini, što je pad u odnosu na nivoe iz 2025. i znatno ispod proseka od 3,2 odsto zabeleženog pre pandemije.

Inflacija popušta, a monetarne politike postaju labavije, ali strukturni problemi i uzdržanost investitora nadalje koče snažniji zamajac privrede, dodaje se u izveštaju.

Izveštaj upozorava da bez snažnije međunarodne koordinacije svetu preti dugoročno nizak privredni rast.

Smanjen fiskalni prostor, neujednačen proces dezinflacije i slabljenje multilateralne saradnje ozbiljno usporavaju napredak ka ciljevima održivog razvoja, dodaje UN.

Ovi izazovi su naročito izraženi u zemljama u razvoju i onim ekonomijama koje su najranjivije na klimatske promene, gde visoki dugovi i ograničen pristup povoljnom finansiranju onemogućavaju neophodna ulaganja u budućnost.

Ekonomska slika sveta ostaje duboko podeljena. Dok domaća potražnja i ublažavanje monetarnih mera pružaju podršku aktivnostima u Sjedinjenim Američkim Državama i delovima Azije, rast u Evropi ostaje slab, poručuju autori izveštaja.

Mnoge ekonomije u razvoju i dalje se bore sa posledicama visokih troškova zaduživanja i klimatskih šokova.

Projektuje se da će se globalni rast tek neznatno oporaviti na 2,9 odsto u 2027. godini, što sugeriše da povratak na stope rasta iz prethodne decenije nije na vidiku bez značajnih strukturnih reformi.

Globalna trgovina je prošle godine nadmašila očekivanja, uglavnom zahvaljujući ranijim isporukama robe kako bi se izbegle najavljene više carine, ali taj privremeni podsticaj sada nestaje, upozorava UN.

Za 2026. godinu predviđa se usporavanje trgovinske razmene usled trajnih trgovinskih barijera i političke neizvesnosti. Investicije ostaju prigušene u većini regiona, što dodatno potkopava potencijal za budući rast produktivnosti.

Na globalnom nivou će inflacija pasti sa 3,4 odsto u 2025. na 3,1 odsto, što ipak ne znači da je kriza troškova života okončana.

Visoke cene nadalje nagrizaju realne prihode, posebno u domaćinstvima sa niskim primanjima, gde troškovi hrane, energije i stanovanja ostaju glavni izvor pritiska i nejednakosti.

Finansijski uslovi su nešto povoljniji usled nižih kamatnih stopa, ali visoke procene vrednosti imovine, naročito u sektoru veštačke inteligencije, predstavljaju rizik od tržišnih korekcija.

Ujedinjene nacije zbog navedenih problema i rizika pozivaju na hitnu akciju i preporučuje bolje usklađivanje monetarnih, fiskalnih i industrijskih politika kako bi se stabilizovala inflacija i podržale investicije.

Poseban naglasak stavljen je na sprovođenje "Seviljskog dogovora" koji podrazumeva reformu duga i povećanje finansiranja za klimatske ciljeve.

Jačanje transparentnog i otvorenog trgovinskog sistema ostaje imperativ kako bi se izbegla dalja fragmentacija globalne ekonomije u ovim nesigurnim vremenima, napominje UN.