Katarski ministar: Rat na Bliskom istoku može da izazove svetsku ekonomsku krizu

DOHA - Rat na Bliskom istoku mogao bi da izazove svetsku ekonomsku krizu, parališe globalno energetsko snabdevanje i podigne cenu nafte na 150 dolara po barelu, upozorio je danas katarski ministar energetike Sad al-Kabi, ocenjujući da bi sve zemlje Persijskog zaliva mogle da obustave proizvodnju nafte i gaza.

Al-Kabi je u intervjuu za "Fajnenšel tajms" (FT) naveo da je proizvodnja tečnog naftnog gasa (LNG) u Kataru privremeno obustavljena zbog iranskih napada, a da bi čak i u slučaju momentalnog prestanka sukoba bilo potrebno nekoliko nedelja ili čak meseci da Katar vrati normalan ciklus isporuka.

Iako Katar izvozi samo mali deo gasa u Evropu, ministar je upozorio da će kontinent osetiti ozbiljan udar jer će azijski kupci nadmašiti evropske za dostupni gas, dok druge zalivske države neće moći da ispune svoje ugovorne obaveze.

"Evropa će posebno osetiti posledice jer će azijski kupci nadmašiti evropske za dostupni LNG, a druge zalivske države neće moći da ispune ugovorne obaveze", upozorio je katarski ministar.

On je ocenio da bi nastavak sukoba mogao da ugrozi globalni BDP, podigne cene energije i izazove nestašice proizvoda, stvarajući lančanu reakciju u industriji. Al-Kabi je naveo da katarska proizvodnja na moru nije ugrožena, dok se posledice napada na kopnu još procenjuju.

"Još ne znamo kolike su štete jer se procena i dalje sprovodi, i nije jasno koliko će trajati popravke", rekao je.

Al-Kabi je upozorio da bi cene sirove nafte mogle dostići 150 dolara po barelu u naredne dve do tri nedelje ako tankeri i druge komercijalne brodske linije ne budu mogli da prolaze kroz Ormuski moreuz, rutu kroz koju prolazi petina svetske nafte i gasa.

On je upozorio da će gas poskupeti na 40 dolara po milion BTU, skoro četiri puta više nego pre sukoba, a da će posledice poremećaja u trgovini kroz moreuz pogoditi i petrohemijsku i poljoprivrednu industriju širom sveta.

Naglasio je da proizvodnja neće biti nastavljena dok sukobi potpuno ne prestanu i da će prolazak brodova kroz moreuz ostati nesiguran dok traje sukob, jer je najuži deo moreuza širok nepunih 39 kilometara i ide duž iranske obale.

Saobraćaj kroz moreuz skoro je zaustavljen od početka američko-izraelskog napada na Iran, više brodova je pogođeno, premije osiguranja su porasle, a brodari ne žele da rizikuju posade i plovila.

Prethodno je, 3. marta, savetnik komandanta Iranske revolucionarne garde (IRGC) saopštio da je zatvoren Ormuski moreuz, jedna od najvažnijih svetskih ruta za izvoz nafte, uz upozorenje da će biti napadnut svaki brod koji pokuša da prođe tim plovnim putem.

"Ormuski moreuz je zatvoren i gađaćemo svaki brod koji pokuša da prođe", poručio je on.

Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su Iran u subotu, 28. februara, u, kako je saopšteno, "preventivnim napadima", do kojih je došlo nakon neuspeha na više rundi pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Iran je zatim pokrenuo masovne udare u znak odmazde na Izrael i na mete koje se povezuju sa SAD širom regiona Bliskog istoka.