Predlog budžeta EU bez posebnog fonda za biodiverzitet izazvao kritike javnosti

BRISEL - Evropska komisija objedinila je više postojećih finansijskih programa u jedan pod nazivom "fond za konkurentnost" čime ciljevi u oblasti biodiverziteta više neće imati namenski opredeljena sredstva, već će morati da konkurišu zajedno sa drugim ekološkim prioritetima EU, uključujući borbu protiv klimatskih promena, obezbeđenje vodnih resursa, cirkularnu ekonomiju i suzbijanje zagađenja.

Kako navodi briselski Politiko, ovakvo spajanje fondova, u okviru višegodišnjeg budžetskog paketa Unije, vrednog skoro dva biliona evra, izazvao je negodovanje država članica, javnosti i organizacija civilnog društva.

Stručnjaci upozoravaju da bi izostanak jasno definisanih sredstava mogao da dovede do toga da novac pretežno odlazi na industrijske projekte koji se uklapaju u strategiju konkurentnosti, ostavljajući van fokusa inicijative koje su ekološki važne, ali manje isplative.

„Postoji realna opasnost da će biodiverzitet biti potisnut u korist industrijskih prioriteta koji će biti predstavljeni kao ‘zeleni’ projekti“, izjavila je Ester Asin, direktorka evropske kancelarije Svetske fondacije za prirodu (WWF).

Evropska komisija je već ranije procenila da EU ima godišnji manjak od oko 37 milijardi evra kada je u pitanju finansiranje mera za očuvanje biodiverziteta.

U okviru predloga nove budžetske strukture, postojeći program za zaštitu životne sredine LIFE, vredan 5,45 milijardi evra, biće integrisan u znatno veći „Fond za konkurentnost“ vredan 409 milijardi evra, zajedno sa fondovima za digitalizaciju i odbranu.

Sredstva koja su ranije bila posebno namenjena biodiverzitetu sada su objedinjena pod širim ciljem „zaštite životne sredine i klime“.

Evropska komisija tvrdi da će se ukupna sredstva namenjena zelenim prioritetima povećati, jer će 35 odsto budžeta, što iznosi oko 700 milijardi evra, biti usmereno na realizaciju ciljeva Evropskog zelenog dogovora.

Kako je saopšteno, 43 odsto sredstava iz Fonda za konkurentnost biće namenjeno ciljevima zaštite klime i životne sredine.

„Smatram da ovaj budžet stvari sagledava na sveobuhvatan način. Imamo dobre zakone u oblasti životne sredine, ali sada moramo da ih pretočimo u konkretne rezultate, a ovaj budžet upravo to omogućava“, izjavila je evropska komesarka za zaštitu životne sredine Jesika Rosval za Politiko.

Međutim, kako navodi Politiko, mnogi ostaju skeptični.

„Ovo je razoran udarac za prirodu Evrope i njene građane“, ocenila je Anuk Pimartran iz organizacije "BirdLife Europe", upozorivši da biodiverzitet „gubi svoje mesto u budžetu EU, bez jasno opredeljenih sredstava i prioriteta“.

Evropska komisija navodi da novom strukturom želi da zaštitu životne sredine pozicionira kao sveobuhvatni, a ne zasebni finansijski prioritet, čime bi se omogućila dosledna primena načela održivosti širom budžeta.

Iz WWF-a apeluju da se uvedu „jasne i transparentne metode praćenja“, bez kojih bi cilj od 35 odsto budžeta za zelene prioritete mogao da ostane samo marketinški potez.

U postojećem budžetu EU, pored cilja da 30 odsto bude izdvojeno za borbu protiv klimatskih promena, planirano je i da se za ciljeve biodiverziteta izdvoji 7,5 odsto godišnje potrošnje u 2024. godini, sa rastom na 10 odsto u 2026. i 2027. godini, međutim, u novom predlogu ovakvi ciljevi za biodiverzitet više nisu definisani, navodi briselski portal.

Pored toga, nije predviđeno posebno budžetsko opredeljenje za otpornost na nestašice vode, iako je ovaj segment istaknut kao jedan od ključnih prioriteta Evropske komisije za period od 2024. do 2029. godine.

Najugroženije članice EU po pitanju vodnih resursa, poput Španije i Portugala, već su ranije tražile povećanje ulaganja u upravljanje rizicima i otpornost na sušu.