Euraktiv: EU zemlje podržale budžetski okvir Komisije uprkos podelama u Parlamentu

BRISEL - Države članice Evropske unije napreduju u usvajanju predloga budžeta Evropske komisije za period 2028-2034 dok se Evropski parlament suočava sa sve dubljim podelama po tom pitanju, navodi se u nacrtu dokumenta u koji je danas briselski Euraktiv imao uvid.

Parlament je, kako navodi portal, blizu "otvorene pobune" zbog plana da se poljoprivredne i regionalne subvencije objedine u nacionalne planove koje bi direktno pregovarale članice s Briselom, ali, kada je reč o budžetskim pitanjima, članice imaju odlučujuću ulogu.

"Neophodna je jednostavnija i efikasnija struktura budžeta", navodi se u nacrtu, koji predviđa četiri nove budžetske kategorije i spajanje subvencija za poljoprivredu i regionalni razvoj, što u velikoj meri predstavlja podršku pristupu Evropske komisije.

U dokumentu se takođe izdvajaju kontroverzni elementi novog industrijskog fonda vrednog 234 milijarde evra, programi konkurentnosti i tzv. horizontalna budžetska pitanja.

O nacrtu će u utorak raspravljati Savet o opštim poslovima, jedan od deset formacija Saveta Evropske unije, dok je rasprava o najspornijem delu, nacionalnim planovima, zakazana za 17. novembar.

Ovaj nacrt postaće deo "pregovaračkog okvira" Saveta EU, kojim se definišu pozicije država članica uoči samita Evropskog saveta.

Najosetljivije tačke označene su uglastim zagradama, što ukazuje da će konačnu odluku doneti šefovi država ili vlada.

Posebno se ističu kriterijumi za dodelu sredstava i predložene mere za smanjenje jaza između razvijenijih i manje razvijenih istraživačkih ekosistema, što je ključno pitanje u vezi sa fondom za konkurentnost i povezanim istraživačkim programom "Horizont Evropa" vrednim 175 milijardi evra.

Dok bogatije članice insistiraju na selekciji projekata isključivo na osnovu kvaliteta, siromašnije zemlje traže "geografski balans" radi ravnopravnijeg pristupa.

Takođe se pokreće rasprava o mogućnosti da fond, u "izuzetnim i opravdanim slučajevima", dozvoli državnu pomoć koja je inače zabranjena pravilima EU.

U dokumentu se pominju i tzv. fleksibilni budžetski instrumenti, program "Povezivanje Evrope" (za infrastrukturu), inicijativa AgoraEU (za medije), kao i Evroatom (nuklearna energija), uz pitanje da li bi budžet trebalo uskladiti s inflacijom.

Dansko predsedavanje Savetom EU planira da finalizuje punu verziju pregovaračkog okvira do samita Evropskog saveta zakazanog za 18–19. decembar, uz nadu da bi brzo delovanje moglo omogućiti dogovor o sledećem višegodišnjem budžetu do kraja 2026. godine.