Bekerat uručio NKEU godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, Nacionalni konvent predao preporuke

BEOGRAD - Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat uručio je danas Nacionalnom konventu o EU (NKEU) godišnji Izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije, dok je koordinatorka NKEU Bojana Selaković njemu predala godišnje preporuke radnih grupa konventa.

Na primopredaji izveštaja i preporuka održanoj u Evropskoj kući u Beogradu, Bekerat je rekao da EU čvrsto veruje u budućnost Srbije i da je spremna da nastavi podršku u demokratskim institucionalnim reformama, dodajući da ipak Srbija drži ovaj proces u svojim rukama i da je ona ta koja će odrediti tempo u kojem će se ići napred.

Kao pozitivne korake, Bekerat je naveo da je Evropska komisija izdvojila izmene medijskog zakonodavstva, napredak u izboru članova Saveta REM-a, kao i reformu jedinstvenog biračkog spiska.

"Iskoristio bih ovu priliku da pohvalim sve koji su bili uključeni na svom konstruktivnom angažmanu, kako predstavnike vlasti, tako i predstavnike opozicije, ali i članove civilnog društva. Znam da ste bili angažovani i po pitanju Saveta REM-a i jedinstvenog biračkog spiska i znam da nije bilo uvek lako s obzirom na aktuelni ambijent, i zaista smo zahvalni na vašoj snažnoj podršci u radu na ovim reformama koje će sigurno biti od koristi građanima Srbije", rekao je on.

Bekerat je istakao da je prepoznat i kontinuirani napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i saradnji sa pravosudnim i carinskim telima EU.

Evropska komisija je ocenila da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 još pre nekoliko godina, a odluka o formalnom otvaranju klastera 3 i dalje je na državama članicama EU", kazao je.

Bekerat je istakao da Srbija mora opipljive i merljive rezultate da pokaže u svim oblastima, a naročito vladavini prava, funkcionisanju demokratskih institucija, slobodi medija, slobodi izražavanja i poštovanju ljudskih prava, što su, kako je naveo, osnove u procesu pristupanja.

Naglasio je da je EU spremna da pomogne Srbiji na njenom putu ka članstvu u Uniji da sprovede sve neophodne reforme, ne samo u okviru onoga što se naziva osnovama, ali, kako je dodao, taj proces mora da bude zasnovan na transparentnosti, inkluzivnosti i poštovanju evropskih vrednosti.

"Ove reforme nisu lake, ali vrede svakog truda, a da bi se to postiglo, Srbija mora da prevaziđe svoje podele i da ponovo izgradi poverenje među različitim akterima i stvori prostor za inkluzivan dijalog. Nadam se da rad na Savetu REM-a i jedinstvenom biračkom spisku predstavlja početak većeg poverenja među akterima koji će ići u korist reformskom procesu i u drugim oblastima", rekao je ambasador EU u Srbiji.

Dodao je da računa da će civilno društvo i dalje igrati aktivnu ulogu kako bi se došlo do prave promene i pravog napretka, ističući da je evropski put Srbije zajednički cilj koji zahteva uključivanje celog društva.

"Posvećenost Srbije evropskom putu mora da bude vidljiva u odlučnim akcijama, konzistentnim reformama i javnom narativu koji jača evropsku budućnost Srbije", rekao je Bekerat.

On je naveo i da je tempo reformi u Srbiji značajno usporen, te da je zemlji potreban novi duh dijaloga i poverenja među svim društvenim akterima kako bi napredovala na putu ka EU.

Govoreći o nalazima izveštaja, šef delegacije EU je kazao da misli da je greška da se oni posmatraju kao lista kritika protiv Srbije, već da je izveštaj namenjen da ispuni funkciju mape puta, kao plana kako Srbija može ubrzati svoj proces reformi i napredovati ka članstvu u EU.

"Ovaj izveštaj je plan preporuka koji će doneti korist građanima Srbije prilikom sprovođenja reformi, a to će, s druge strane, i ojačati EU", rekao je on.

Naveo je i da iako su uočeni određeni pozitivni pomaci, tempo reformi u protekloj godini u Srbiji nije zadovoljavajući, odnosno značajno je usporen.

"Svedoci smo povećane polarizacije u društvu, pritisaka na civilno društvo i prekomerne upotrebe sile tokom protesta. Srbiji je potreban novi duh dijaloga kako bi mogla da ide napred", kazao je on.

U izveštaju, kako je naglasio, navodi se niz oblasti u kojima je potreban značajan napredak, među kojima su vladavina prava, pravosuđe, osnovna prava, sloboda izražavanja i medijski pluralizam.

"Nazadovanje u slobodi izražavanja mora hitno da se preokrene, a Srbija mora da obezbedi povoljan ambijent za rad medija i borbu protiv dezinformacija", rekao je Bekeret.

Prema njegovim rečima, od Srbije se očekuje da u potpunosti ispuni obaveze iz sporazuma iz 2013, 2015. i 2023. godine u okviru dijaloga sa Kosovom i da pokaže odgovornost za događaje na severu Kosova iz jeseni 2023. godine.

Koordinatorka NKEU Bojana Selaković izjavila je da je ove godine odlučeno da preporuke konventa budu izdate malo drugačije, odnosno da za svako pregovaračko poglavlje budu tri preporuke koje su najvažnije i da to budu najrealističnije aktivnosti koje mogu da se urade u narednih godinu dana, i da su usklađene i sa onim što je okvir reformske agende.

Ona je navela da proces evropskih integracija Srbije i dalje trpi zbog nedostatka političke volje, poverenja i inkluzivnosti uprkos, kako ističe, velikom preklapanju preporuka konventa, reformske agende i izveštaja Evropske komisije.

Kazala je i da sve ono što se poslednje tri godine čuje i vidi i što dolazi od strane EU, jasno pokazuje da više ne može biti govora o tome da ne postoji volja da se proces proširenja okonča do kraja.

"Pojedine zemlje u regionu su to shvatile i iskoristile tu mogućnost. Srbija, nažalost, i dalje nije spremna da donese i pokaže tu odlučnost. Nastavlja ne samo država sa politikom balansiranja, već i razni drugi akteri u našem društvu pokušavaju na različite načine da opstruiraju proces evropskih integracija", rekla je Selaković.

Prema njenim rečima, poruke koje stižu iz civilnog društva su realne, dobronamerne i polaze iz perspektive da ne postoji druga alternativa procesu evropskih integracija Srbije.

"Za region Zapadnog Balkana ne postoji drugi način da obezbedi trajni i održivi mir osim da sve njegove zemlje i svi njegovi narodi žive po istom prostoru u kome granice nemaju nikakav značaj. Trenutno ne postoji nijedna druga opcija, nijedna druga mogućnost, nijedan drugi međunarodni akter koji može da ponudi alternativu evropskim integracijama", rekla je ona.

Kako je istakla, zbog toga svi moramo da preuzmemo malo više odgovornosti i, kada govorimo o evropskoj perspektivi Srbije, stalno imamo da imamo na umu šta bi se desilo da Srbija odustane od ovog procesa.