Evropska komisija predložila izmene budžeta Evropske unije nakon primedbi Evropskog parlamenta

BRISEL - Evropska komisija predložila je niz izmena u nacrtu sledećeg sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije, u pokušaju da spreči "pobunu poslanika Evropskog parlamenta", odnosno njihovo odbijanje nacrta prilikom glasanja, navodi se u dokumentu u koji je uvid imao briselski Politiko.

Reč je o planu vrednom 1,8 biliona evra, koji treba da finansira aktivnosti Unije od 2028. godine, a Komisija se, prema navodima, odlučila na ustupke u osetljivim oblastima kako bi ublažila pretnju da većina poslanika odbije budžet.

Predlog, prema navodima briselskog portala, stiže uoči ključnog virtuelnog sastanka predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, predsednice Evropskog parlamenta Roberte Mecole i danske premijerke Mete Frederiksen, čija zemlja trenutno predsedava Savetom EU.

Sastanak, planiran za ponedeljak, predstavlja poslednji pokušaj da se postigne kompromis u svetlu sve zategnutijih odnosa između dve institucije, navodi briselski portal.

Evropska komisija: Bez dogovora o ruskim sredstvima Evropska unija bi plaćala 5,6 milijardi evra kamata godišnje

Evropska komisija upozorila je zemlje članice EU da bi mogle da plaćaju i do 5,6 milijardi evra godišnje na ime kamata sredstva pribavljenih zaduživanjem, ukoliko ne postignu dogovor o zajmu od 140 milijardi evra namenjenom Ukrajini, koji bi bio obezbeđen iz zamrznute ruske imovine, navodi se u internom dokumentu Komisije u koji je Fajnenšel tajms (FT) imao uvid.

U dokumentu Komisije, koji je dostavljen prestonicama članica, navodi se da neusvajanje plana znači da bi EU morala da obezbedi sredstva kroz zajedničko zaduživanje ili direktne grantove, što bi dodatno opteretilo nacionalne budžete.

Prema procenama Komisije, ukoliko bi se sredstva pribavila zaduživanjem, godišnji trošak kamata dostigao bi 5,6 milijardi evra, od čega bi Francuska plaćala gotovo milijardu, Italija 675 miliona, a Belgija oko 200 miliona evra godišnje.

Komisija upozorava i da bi takvo zaduživanje moglo da ima "posredne posledice na tržište" i da povećai kamatne stope na druga evropska zaduženja.