Fotografije svemira koje je napravio teleskop Opservatorija Rubin prikazane u DOB-u

BEOGRAD - Prve fotografije svemira koje je načinila Opservatorija Rubin, najmoćniji teleskop današnjice prikazane su juče domaćoj publici u Domu omladine Beograda, a srpski naučnici bili su deo globalnog tima.

U saopštenju organizatora navodi se da je tokom samo rane faze testiranja, zabeleženo u jednom snimku više od 10 miliona galaksija i više od 2000 novih asteroida što je rezultat na koji se čekalo više od dve decenije, koliko je trajala izgradnja ove opservatorije u Čileu.

Zahvaljujući Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Astronomske opservatorije u Beogradu, koje su deo međunarodnog naučnog konzorcijuma, Beograd je bio jedan od evropskih gradova u kojem je organizovan lokalni "First Look" događaj sa zvaničnim live prenosom globalne premijere prvih snimaka Rubin opservatorije.

Događaj je održan istovremeno u brojnim svetskim naučnim centrima i univerzitetima, uključujući Njujork, Pariz, Vašington i Tokijo, u organizaciji NSF–DOE Vera S. Rubin Opservatori tima.

Publika u Domu omladine imala je priliku da premijerno vidi revolucionarne snimke i čuje komentare domaćih naučnika koji su učestvovali u ovom globalnom poduhvatu.

Profesorka na Matematičkom fakultetu i menadžerka srpskog naučnog doprinosa Vera Rubin opservatoriji Dragana Ilić izjavila je da je ovo nešto što su iščekivali godinama, i beskrajno su zahvalni na prilici da svojom ekspertizom obezbede mesto srpskoj nauci u jednom ovako značajnom svetskom proektu.

"Rubin opservatorija predstavlja korak ka novoj eri u razumevanju svemira. Ogromna količina podataka koju ćemo prikupljati otvara potpuno nova vrata u astronomiji i nauci uopšte, i izuzetno sam ponosna što je naš tim deo toga", rekla je Ilić.

Takođe u saopštenju se navodi da će Rubin opservatorija tokom desetogodišnjeg programa Legacy Survey of Space and Time (LSST) sistematski posmatrati južno nebo i kreirati najdetalniju vremensku mapu svemira u istoriji.

Cilj je da se odgovori na ključna pitanja moderne nauke o tamnoj materiji i tamnoj energiji, evoluciji galaksija, promenama u univerzumu u realnom vremenu i strukturi svemira, a prvi snimci premašili su očekivanja.

"Jasno su prikazane magline Trifid i Laguna, jata galaksija iz Virgo jata galaksija, kao i milioni do sada neviđenih astronomskih objekata. Rubin koristi najveću digitalnu kameru na svetu (3.200 megapiksela), čiji bi jedan snimak, prikazan u punoj svojoj rezoluciji, zahtevao prostor veličine košarkaškog terena ispunjenog sa 400 HD ekrana", navodi se u saopštenju.

Dodaje da je ovo značajan trenutak i za srpsku naučnu zajednicu, koja je kroz učešće u projektu i organizaciju ovog događaja još jednom potvrdila svoju vidljivost i relevantnost na svetskoj istraživačkoj mapi.

Uz Katedru za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Astronomske opservatorije u Beogradu, podršku organizaciji događaja su pružili Dom omladine Beograda i Centar za promociju nauke.

"Zahvaljujemo svima koji su učestvovali i prisustvovali ovom istorijskom trenutku za astronomiju", navodi se u saopštenju.

Takođe, ukazano je da je napravljeno više od 1.100 slika koje je snimila NSF-DOE Vera K. Rubin opservatorija, a slike sadrže ogroman broj različitih objekata, pokazujući širok spektar naučnih oblasti koje će ova opservatorija revolucionarno promeniti tokom svog desetogodišnjeg projekta – Legacy Survey of Space and Time (LSST).

Učesnici panel diskusije u Domu omladine Beograda, gde je organizovan lokalni "First Look" događaj sa zvaničnim prenosom uživo globalne premijere prvih snimaka Rubin opservatorije, bili su savetnik ministra za međuresornu saradnju u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Zoran Tomić, kulturni ataše Ambasade Sjedinjenih Američkih Država Madelin Mahon, direktor Astronomske opservatorije i rukovodilac SER-SAG naučnog doprinosa Vera K. Rubin opservatoriji Luka Popović, profesor na Matematičkom fakultetu i rukovodilac SER-SAG-S1 direktabilnog softverskog doprinosa Vera K. Rubin opservatoriji Anđelka Kovačević i profesor na Matematičkom fakultetu i menadžer SER-SAG naučnog doprinosa Vera K. Rubin opservatoriji Dragana Ilić.