U okviru projekta "Ćirilicom kroz Srbiju" muralima ukrašeno 12 naseljenih mesta

BEOGRAD  - Dvanaest gradova i naseljenih mesta širom Srbije od danas je ukrašeno vrednim ćiriličnim muralima u okviru projekta „Ćirilicom kroz Srbiju", saopštila je Fondacija „Za srpski narod i državu“.

Cilj projekta, koji sprovodi ova fondacija, je očuvanje nacionalnog identiteta kroz promociju našeg pisma i kulture, i zato će ukupno u 30 mesta širom Srbije da se simbolički oslikaju početna slova gradova i sela.

U poslednjih nekoliko decenija beleži se trend sve manje upotrebe ćirilice u svakodnevnom životu, naročito među mlađim generacijama i u digitalnoj komunikaciji, pokazuju istraživanja kulturnih institucija i jezičkih udruženja.

Kako je istaknuto, ideja projekta „Ćirilicom kroz Srbiju“ je da se taj trend preokrene, kroz umetnost i kulturno-obrazovne poruke.

Iz Fondacije za srpski narod i državu ističu da je naša dužnost da čuvamo ćirilicu, kao što je ona kroz vekove čuvala nas.

Ćirilica nas definiše i identifikuje kao narod. Zbog tog pisma, između ostalog, i danas sa ponosom nosimo srpsko ime, istaknuto je u saopštenju.

Čast nam je da sprovodimo ovakav projekat, kako bi svi, posebno mlađe generacije, mogli da uoče lepotu ćirilice, sagledaju njen istorijski značaj i da zajedno podignemo svest o njoj na viši nivo, dodaju iz fondacije.

Grafeme ćiriličnih slova oslikao je naš čuveni kaligraf Dušan Mišić, diplomirani likovni umetnik crkvene umetnosti, čiji radovi posvećeni srpskoj istoriji i pravoslavlju ukrašavaju veliki broj galerija širom sveta i predstavljaju primer vrhunskog spoja umetnosti i kulturnog nasleđa.

U prvoj fazi projekta oslikana su ćirilična slova na zidovima škola, biblioteka, kulturnih centara, mesnih zajednica u Njegoševu, Čortanovcima, Ubu, Bajinoj Bašti, Priboju, Džurovu kod Prijepolja, Crnoj Travi, Medveđi, Lebanu, Đunisu kod Kruševca, Jakovu i Opovu, a murali će uskoro ukrasiti i brojna druga mesta po Srbiji.

"Ćirilica nije samo pismo. Ona je kulturni kod, memorija jezika, spona sa tradicijom i vizuelni identitet srpskog naroda. Upravo iz tog razloga projekat predstavlja važan umetnički poduhvat, simbolički čin čuvanja i oživljavanja nasleđa, ali poziv na njegovo prenošenje budućim generacijama", zaključuju iz Fondacije.

Ćirilica je jedno od najstarijih živih pisama u Evropi. Prema određenim izvorima, nastala je u 9. veku, u misiji Svetog Ćirila i Metodija i njihovih učenika, a u srpskoj tradiciji je u upotrebi više od hiljadu godina.

Tokom srednjeg veka, upravo pomoću ćiriličnog pisma nastale su najznačajnije srpske srednjovekovne povelje, hrisovulje i književna dela, od Miroslavljevog jevanđelja do Dušanovog zakonika.

Po sadašnjem Ustavu Republike Srbije, ćirilično pismo definisano je kao službeno pismo srpskog jezika u javnoj upotrebi.