Otvoren naučni skup o Vasiliju Mokranjcu u SANU

BEOGRAD - Naučni skup "Kompozitor Vasilije Mokranjac (1923–1984): Muzika i ćutanje" uz učešće međunarodnih stručnjaka, otvoren je danas u Svečanoj sali SANU u Beogradu.

Današnji simpozijum povodom obeležavanja jubileja - 100 godina od rođenja akademika Vasilija Mokranjca, organizuje Srpska akademija nauka i umetnosti u saradnji sa Muzikološkim institutom SANU i Fondacijom Vasilije Mokranjac.

Program “Nad odzvucima večnosti” bio je prvi u nizu na skupu danas. Pozdravne reči u znak sećanja na akademika Vasilija Mokranjca uputili su akademik Ivan Jevtić, sekretar Odeljenja umetnosti SANU, akademik Svetislav Božić (Odeljenje umetnosti SANU), Aleksandra Mokranjac, inženjer arhitekture, ćerka Vasilija Mokranjca, ujedno osnivač Fondacije “Vasilije Mokranjac”, i Katarina Tomašević, direktor Muzikološkog instituta SANU.

Na prvoj sesiji pod nazivom "Stvaralaštvo Vasilija Mokranjca iz vizure inostranih muzikologa”, Silvi Nisefor, francuski muzikolog, sopran i pijanista priredio je "O Preludijumu za klavir (1984) Vasilija Mokranjca” u prevodu Tanje Šotre.

Nakon toga je Ivan Mudi, muzikolog, kompozitor, dirigent i pravoslavni sveštenik imao je temu "Neoklasična estetika u muzici Vasilija Mokranjca i Viktora Kalabisa”.

Tokom celodnevnog programa naučnog skupa biće realizovane četiri sesije.

Akademik Vasilije Mokranjac dao je svestran i trajan doprinos srpskoj muzičkoj umetnosti, kulturi i pedagogiji. Diplomirao je na dva odseka Muzičke akademije u Beogradu: na odseku za klavir i kompoziciju.

Mokranjac je bio najznačajniji srpski simfoničar 20. veka. Pored pet simfonija i drugih dela za simfonijski orkestar, njegov opus obuhvata i koncertantnu, kamernu i solističku muziku, radio-drame i veliki broj partitura primenjene - pozorišne i filmske muzike.

Bio je redovni profesor kompozicije i orkestracije na Muzičkoj akademiji, odnosno FMU u Beogradu. Takodje, Mokranjac se bavio prevođenjem stručne literature za potrebe svoje pedagoške prakse.